Patrijarh: Mir u Ukrajini nema cenu

Uložimo sve svoje duhovne i svake druge snage, da očuvamo mir na prostorima na kojima se prožimamo i gde živimo sa drugim narodima, kazao je Njegova Svetost.

Uoči početka Svete i velike Četrdesetnice – Velikog posta, u nedjelju, 6. marta, Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije načalstvovao je večernjim bogosluženjem u hramu Svetog Save u Beogradu. Nakon ”večernje praštanja”, kako je ovo bogosluženje još poznato, Patrijarh se obratio okupljenom narodu i kazao da je post dugo, duhovno i odgovorno putovanje hrišćana, koje ima jasan cilj i smisao koji nas vodi vaskrsenju Sina Božjeg, ovaploćenog i među nama rođenog.

Izbjeglice primimo u svoje domove, ali i u svoja srca

Njegova Svetost je istakao da post nije samo ‘pokazna vežba’, već realnost u kojoj hrišćani čitavim svojim bićem učestvuju.

”Cilj Velikog posta je Vaskrsenje Hristovog, ali u njemu i sa njim i vaskrsenje svakog od nas. Veliki post i počinje uvodom koji se zove ‘Večernje praštanja’. To je služba koju smo upravo odslužili. A na dan Vaskrsa, uveče, imamo ‘Večernje ljubavi’. I evo, već te dve reči – praštanje i ljubav oslikavaju i prožimaju i samu suštinu posta. Praštanje i ljubav imaju za cilj da u potpunosti izmire nas ljude sa Bogom. Tamo gde postoji to izmirenje automatski, po sebi, javlja se i izmirenje, mirenje među nama ljudima. Isto tako i mirimo se u sebi, sa sobom, a onda i sa čitavom tvorevinom Božjom. I praštanje i ljubav svode i nizvode mir Božji među nas – upravo ono bez čega se ne može, ono što je najvažnije. Zbog toga i svako bogosluženje započinjemo molitvom o miru, za mir: u miru Gospodu se pomolimo, Za mir svega sveta Gospodu se pomolimo, Mir svima, Mir vam, U miru iziđimo. Bezbroj puta, na svakom bogosluženju mi prizivamo mir Božji”.

Pomoć će biti podijeljena tamo gdje je potrebna, bez obzira na to ko je koje vjere ili nacionalnosti

Patrijarh je upozorio da živimo u svijetu u kom se o miru mnogo govori, ali i da o njemu najviše govore oni koji proizvode oruđa smrti. Kazao je da je mir neophodan i da se molimo za mir neprestano, a posebno u današnje vrijeme, ”naročito kao ljudi i kao hrišćani, molimo se za mir u Ukrajini. Naša lična sećanja, sećanja svakog od nas na tragične sukobe i ratove na prostorima bivše Jugoslavije nisu prestala da budu veoma živa među nama. A evo još jedan rat je buknuo u Evropi. I to među našom braćom hrišćanima, Rusima i Ukrajincima. Taj rat otkriva podeljenost. Taj rat proizvodi stradanja i podele, ali ne samo u ovom trenutku, između naše braće Rusa i Ukrajinaca, nego preti stradanjima i podelama i u čitavom svetu i u Evropi, gde osećamo kao da nadolazi tragedija. Zbog toga je buknula, kao što je rat buknuo, i tuga u našim srcima, ali i zebnja u našim dušama. Tuga, zbog stradanja nama bliskih naroda po svemu, ali i zebnja, zbog opasnosti koju taj rat nosi i po celu Evropu i po čitav svet. To znači i opasnost i po nas koji živimo na prostorima koji su podeljeni i još uvek nedovoljno izmireni”.

”Osećam potrebu da podstaknem sve nas večeras ovde sabrane da tugu pretvorimo u saosećanje, u solidarnost sa onima koji stradaju, sa onima koji sada ostaju bez svojih domova, i koji traže utočište i sigurnost izvan njih. Podsećam i sebe i vas i pozivam i sebe i vas da imamo saosećanje sa onima kojima su neophodne elementarne potrebe za preživljavanje, i dakako sa onima koji već dolaze u našu zemlju kao izbeglice. Dužni smo, Hrista Boga radi, da posvedočimo istinsku i pravu ljubav, jevanđeljsku i hrišćansku, i da te ljude koji kao izbeglice dolaze ne primimo samo u naše domove, nego da ih smestimo i u naša srca, u našu ljubav”, kazao je Njegova Svetost.

Rat otkriva podijeljenost i proizvodi stradanja

Patrijarh je podsjetio da je Srpska Pravoslavna Crkva pokrenula skupljanje priloga za postradale u Ukrajini i kazao da je skupljena izvesna svota koja će biti dostavljena mitropolitu Onufriju, poglavaru Ukrajinske Pravoslavne Crkve, koji će znati gdje da je dodijeli. Istakao je i da će pomoć biti podijeljena tamo gdje je potrebna, bez obzira na to ko je koje vjere ili nacionalnosti.

”Pozivam i sve nas da zebnju pretvorimo u razboritost, u mudrost, jer nam je to i te kako potrebno u svetu jednostranih, pa i ne retko i ne od juče, propagandnih medijskih manipulacija i kampanja, i u vremenu naših ličnih, emocionalnih i iskustvenih iskušenja. Da nam Bog da, molimo se, mudrost da odlučujemo i postupamo najbolje moguće u interesu čuvanja jedni drugih od sebe, ali i čuvanja jedni drugih i za sebe. Da se molimo, braćo i sestre, dakle, za mir, da delujemo odlučno. Da čuvamo i svedočimo mir gde god da jesmo i gde god da živimo. Naročito da uložimo sve svoje duhovne i svake druge snage, da čuvamo i očuvamo mir na prostorima na kojima se prožimamo i gde živimo sa drugim narodima, i, ako hoćete, na prostorima do nedavno jedne zajedničke zemlje” rekao je Njegova Svetost.

Zebnju pretvorimo u razboritost, a tugu u solidarnost

Patrijarh je ponovio poziv na molitvu za uspostavljanje mira u Ukrajini: ”Opet, kao na početku [besjede], sa ovog mesta, danas posebno i naročito, uputimo molitve za što brže uspostavljanje mira u Ukrajini. Uputimo molitve Bogu da što pre dođe do mirovnih razgovora umesto rata, jer mir nema cenu. I evo, na početku Posta, svako od nas treba da postavi sebe pitanje, i prvi među vama ja, kao i svaki drugi koji predstoji Crkvom ili nekom verskom zajednicom: Da li smo mi učinili dovoljno da ne bude rata, da imamo mir. I naravno da ćemo odgovoriti, nažalost, da nismo – da nisam učinio dovoljno, jer sam se udaljio od reči Božje, od Jevanđelja Njegovog. Poremetio sam sve u sebi u odnosu na to kako me je Bog zamislio i kakvog me Bog hoće. Pa onda, poremetivši to u sebi, u koncentričnim krugovima tu realnost i poremećeno stanje širim i oko sebe. Zato je Crkva i ustanovila Post, u čije temelje je na samom početku postavila praštanje”.

”Neka bi Gospod dao da naoružamo sebe praštanjem, ali pre svega, prepoznavajući pred licem Božjim, u Njegovoj svetlosti, svoj greh, kako bismo onda imali post, ne kao dijetu, da nam ne bude jedina briga oko vrste hrane koju upotrebljavamo. Uzalud je – ukoliko nema svesti o tome da iznutra, po modelu Hristovom, treba da se preobražavamo. Ali potrebno je naravno da postimo i telom, kako bi onda, i iznutra i spolja posteći, zaista se saobražavali liku Hristovom i pripremali sebe da, poput bludnoga sina, možemo da se vratimo u očev dom, gde nas On već čeka raširenih ruku. I tu je, sa nama i u nama. Ali, budući da smo okorelog srca, ne samo da ne vidimo to, nego nismo ni spremni da ljubav Njegovu i zagrljaj Njegov primimo”, upozorio je patrijarh Porfirije.

P.K.