Patrijarh Porfirije: Iz Ćelija teku reke blagovesti spasenja

U svetinji na obali Gradca prinešene su molitve blagodarja i slavoslovlja u čast jednog od najvećih duhovnika pravoslavnog sveta u savremenom dobu – Prepodobnog oca Justina Ćelijskog.

“U najteža vremena za naš narod, otac Justin je blagovestio i istovremeno raspet bio. Ne na silu, iako je bio proganjan od sila ovog sveta, nego iznutra, dobrovoljno je raspeo svoj um, svoje srce, svoju volju na krstu Hristovom da bi u njemu zaživeo Hristos”, rekao je u prazničnom slovu Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije na Blagovesti, prazniku o kome je počeo i završio se zemaljski život Prepodobnog oca Justina, u zavetnom hramu oca Justina posvećenom Svetom Savi, Svetom Justinu Mučeniku i Prepodobnoj Mariji Egipćanki u manastiru Ćelije, mestu u kome njegove svete mošti danas prebivaju i gde mu na poklonjenje pritiču svi koji hode Hristovim putem.

Jedan od najvećih duhovnika pravoslavnog sveta u savremenom dobu, naučnik, molitvenik i ispovednik vere Hristove, Prepodobni otac Justin Ćelijski, od čijeg se rođenja ove 2024. navršilo sto trideset, od prestavljenja Gospodu četrdeset pet i od prenosa njegovih moštiju deset godina, sabrao je hiljade vernika predvođenih arhipastirima Crkve Božje da u svetinji na obali Gradca prinesu molitve blagodarja i slavoslovlja u čast njegovih jubileja.

Svetom arhijerejskom Liturgijom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije, uz sasluživanje visokopreosvećene i preosvećene gospode arhijereja berlinskog i nemačkog Ruske Zagranične Crkve Marka, vranjskog Pahomija, šumadijskog Jovana, braničevskog Ignatija, raško-prizrenskog Teodosija, timočkog Ilariona, niškog Arsenija, osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, šabačkog Jeroteja, remezijanskog Stefana, topličkog Petra i domaćina, Episkopa valjevskog Isihija, kao i sveštenika i sveštenomonaha iz više eparhija. Bogosluženje su pojanjem ulepšali hor sveštenika i bogoslova pod upravom protonamesnika Branka Čolića.

“Danas proslavljamo Blagovesti, početak našeg spasenja, dan u kom je Sveti arhangel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici da će se u njoj začeti Logos Božji. Uobičajeno za nas ljude, koji mislimo i živimo po logici ovog sveta, Ona je najpre projavila strah kako se inače mi ljudi plašimo pred tajnom čuda, pojavom blagodati Božje. Ali, arhangel Gavrilo poručuje Presvetoj Bogorodici da se ne boji, jer će Duh Sveti sići na Nju, silom Svojom je oseniti i projaviće se ono što nije moguće čoveku, već samo Bogu”, kazao je o tajni praznika Blagovesti patrijarh Porfirije, tajni koja nas uvodi u spasenje ljudskog roda koje će se zbiti Ovaploćenjem Drugog Lica Svete Trojice.

„Arhangel Gavrilo poziva Presvetu Bogorodicu da se izmesti iz ovog sveta u kontekst blagodati Božje, prisustva Božjeg, gde ne vlada racio i logika, gde govori jezik vere i poverenja. Udostojio je arhangel Gavrilo Presvetu Bogorodicu da uđe u prostor blagodati Božje, promisla Njegovog kako bi nadišla svoju logiku i jezikom vere, poverenja i ljubavi stekla iskustvo susreta sa živim Bogom, u kome se otkrivaju tajne Božje, ali i tajna čoveka, tajna sveta i da je Hristos alfa i omega“, besedio je srpski prvojerarh.

„Ove godine, proslava Blagovesti poklapa se sa Krstopoklonom nedeljom u kojoj nam, u sredini Velike četrdesetnice, Crkva postavlja krst da bude izvor snage, orijentir, znak i znamenje u toku posta, kada prolazimo razne podvige i imamo mnoga iskušenja. Reči Gospodnje: Ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i pođe za mnom produbljuju praznik Blagovesti, ukazao je patrijarh Porfirije, istakavši da uzimanje krsta i odricanje nikako ne znači da treba da napustimo svoje bližnje, svoju kreativnost i stvaralaštvo, već da se polaženje za Hristom tiče našeg unutrašnjeg bića, našeg etosa. Te reči znače: opredeliti se da budemo uvek sa Hristom, da On postane naša mera, da Njime mislimo, govorimo i hodimo, da Hristos živi u nama, bez obzira na to na kom mestu se nalazimo i kakav je naš položaj u društvu, rasvetlio je patrijarh Porfirije pouke Svetog apostola Pavla, koje do danas odjekuju kao poziv da sledimo Sinu Božjem i Njegovom Jevanđelju, jer sve je uzaludno ako Hristos nije temelj i smisao našeg postojanja. Slaveći ove velike dane u manastiru Ćelije, jednom od, uz Kosovo i Metohiju, manastir Hilandar i druge svetinje, rodnih mesta našeg naroda, slavimo onog koji je na krštenju dobio ime po Blagovestima – Blagoje, onog koji je označen imenom filosofa – Svetog Justina Ćelijskog.

„U najteža vremena za naš narod, otac Justin je blagovestio i istovremeno raspet bio. Ne na silu, iako je bio proganjan od sila ovog sveta, nego iznutra, dobrovoljno je raspeo svoj um, svoje srce, svoju volju na krstu Hristovom da bi u njemu zaživeo Hristos i kroz njega progovorila blagovest o spasenju u Hristu. U najteža tamna i mračna vremena sa ovog mesta tekle su reke blage vesti o Hristu Spasitelju i napojile svaki pedalj naše zemlje. Nahranile mnoge duše u našem narodu, koji je tumarao po bespućima. Na ovom mestu sabirali su se mnogi i pronalazili Hrista. Zato, braćo i sestre, seme sa ovog mesta je proklijalo i daje blagodatne plodove“, zaključio je patrijarh Porfirije, uzmolivši Gospoda da opredeljenje našeg naroda bude da živimo za Hrista, svesni raspeća i nevolja, ali i pobede Hristove, koja je i pobeda naša, koju smo dobili od svih svetih iz roda našeg od Svetog Save do oca Justina.

Za zemnog života Prepodobnog oca Justina, koji je u manastiru Ćelije bio svojevrsno izgnanstvo, ali istovremeno i predano služenje Bogu i svom narodu, ova svetinja postala je mesto poklonjenja mnoštva bogotražitelja iz celog sveta, ali i mladih intelektualaca, od kojih su neki upravo njime nadahnuti i sami odlučili da se kao monasi predaju na službu Bogu i svojoj Crkvi. Najpoznatiji među njima svakako su blažene uspomene mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije, Episkop bački Irinej, Mitropolit berlinski Marko… Kao gimnazijalac ocu Justinu u Ćelije je dolazio i patrijarh Porfirije i mnogi drugi. Takođe, propovedi oca Justina rado je slušao akademik Vladeta Jerotić, jedan od najvećih srpskih intelektualaca novijeg vremena. Veliki ugled ava Justin uživao je i uživa u Grčkoj, a na Svetoj Gori smatraju ga svojim iako nikada na tlu monaške države nije fizički boravio. Tako je do današnjih dana, o čemu svedoči prisustvo mnoštva vernika sa svih strana, kao i monaha i monahinja iz sestrinske Grčke Crkve.

Prilikom osvećenja slavskog žita i kolača, na kraju svete Liturgije, patrijarh Porfirije je istakao da je otac Justin smernica i putokaz našem narodu i čestitao praznik. Molitvena svečanost je krunisana dodelom ordena Prepodobnog oca Justina patrijarhu Porfiriju. Kao duhovni otac vernog naroda Eparhije valjevske, koja baštini lik i delo ćelijskog bogomudraca, priznanje koje se dodeljuje za crkvenu prosvetu, kulturu i misiju poglavaru Srpske Pravoslavne Crkve je uručio Preosvećeni Episkop valjevski Isihije, koji je kraj njega duhovno stasao u manastiru Kovilju.

Izvor: Eparhija valjevska