Patrijarh o Zagrebu:
Doživeo sam ljubav na svakom koraku

”Blagodaran sam Bogu na divnim trenucima i ljudima: pravoslavnim Srbima i Hrvatima katolicima, nekatolicima, i onima koji tragaju za Smislom. Blagodaran sam Bogu na susretanju sa braćom Židovima, sa muslimanima, Bošnjacima, Romima i Rusima”, rekao je patrijarh Porfirije u besedi.

Božanstvenu Liturgiju, prvu u zagrebačkom Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg od kako je izabran za poglavara Srspke Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Patrijarh Porfirije služio je u Nedelju bludnog sina, 28. februara, 2021. godine. Sasluživali su mu episkop bihaćko-petrovački Sergije i sveštenstvo zagrebačkog Sabornog hrama.

”Svedočiti Hrista”

Po otpustu svete Liturgije, Patrijarh se obratio liturgijskom sabranju i iskazao blagodarnost Bogu i saborskim ocima koji su ga izabrali i uzveli na tron svetih i velikih predstojatelja Srpske Crkve, podvižnika i služitelja Božijih, na čelu sa Svetim Savom.

”Sveti Sava, kojeg mnogi neće razumeti, jer ga tumače iz svoje perspektive, bio je sav Hristov. On je čitavim svojim bićem čeznuo za Hristom. Ta čežnja ga je odvela na Svetu Goru, u podvižništvo. Budući kroz molitvu u samoći sa živim Bogom razumeo je da je Crkva Telo Hristovo, narod Božji, a da je za narod Božji neophodno ne voditi samo računa o svom duhovnom komforu, o svom miru, nego da to iskustvo mira i susreta sa živim Bogom treba svedočiti čitavom svetu, svim narodima, jer su svi narodi Božiji”.

”Svestan svojih slabosti, preporučujem se vašim molitvama, a ljubav osećam kao podsrek na hrabrost i spremnost ne da se junačim i rešavam probleme ovoga sveta, već da sa braćom episkopima, sveštenicima i svima vama svedočim Hrista ”, rekao Patrijarh okupljenom narodu.

Mitropolita ”razoružali”

Njegova svetost je govorio i o svom dolasku na tron zagrebačko-ljubljanskih mitropolita 2014. godine i kazao da je kada je došao u Zagreb osećao strah, jer je došao u nepoznatu zemlju i prostor, ”u vremenu kom je neposredno prethodilo bezumlje. Neka nam Gospod zbog takvih zabluda svima oprosti. Hristos je naše ogledalo, naša mera, naš kriterijum. On je i smisao našeg postojanja. Duboko znam, a naučio sam se tome i od vas”, rekao je Patrijarh okupljenima, ”da Crkva Hristova postoji ne da bi delila, ne da bi stvarala konfrontacije, nego da bi sabirala u Hristu. Ko to razume srcem, umom i dušom svojom, taj je rešio smisao svog postojanja”.

”Dolazeći tada ovde bio sam opterećen i raznim informacijama koje su dolazile spolja, možda i sa svojim ličnim predrasudama, ali tada sam iskreno rekao: ja sam Srbin i volim svoj narod, ali iznad toga i pre toga jesam, a još više želim da budem Hristov, da budem Hrišćanin, a to znači da čujem njegovu reč Da svi jedno budu. Tada sam rekao da ću se truditi da svakoga dana sve više volim sve narode, jer znam da će me Gospod po tome ocenjivati”, kazao je.

Sam Gospod me je na svakom koraku uveravao da je On gospodar istorije i da naš pogled mora biti uperen ka Njemu, da čitavim svojim bićem, svojim rukama i telom moramo se uhvatiti za Njegove noge. Kad Njega postavimo u centar svoga života, sve drugo osvetljeno Njegovim prisustvom dobijaće drugačiji sadržaj, drugačiju formu od one koja se stiče na prvi pogled, rekao je Patrijarh.

”Od vas sam se rukom opipljivo naučio toj istini. Doživeo sam ljubav na svakom koraku, pre svega, naravno, od pravoslavnih vernika Srba. Ali ništa manje i od drugih, koji su me neprestano razoružavali i oslobađali, kako onoga što sam spolja slušao, tako i onoga što je iznutra možda kao predrasuda dolazilo. Rekao je i da je ”razoružavan” bio i u susretima sa običnim ljudima u kafićima, sa radnicima na Ilici, ali i sa ljudima na visokim pozicijama.

Lepota susreta

Svestan da, ”zvučaće možda čudno”, rekao je da je istu onu lepotu susreta sa likom Božjim u ljudima koje je sretao, a ušli su u kalendar svetih, doživljavao i u susretima sa ljudima sa teritorije Eparhije zagrebačko-ljubljanske.

”Blagodaran sam Bogu na svim tim trenucima ali pre svega na divnim ljudima, i pravoslavnim Srbima i Hrvatima katolicima i nekatolicima, i onima koji tragaju za Smislom. Blagodaran sam Bogu na susretanju sa braćom Židovima, kojih ovde nema mnogo, sa muslimanima, Bošnjacima, sa Romima, kojih ima raznih vera, sa braćom Rusima, sa kojima smo se zajedno okupljali u ovom hramu i molili se Bogu”, kazao je.

Rekao je da zbog svega toga oseća dužnost da makar svakog dana kaže po jedno Gospode pomiluj ”za pravoslavne Srbe u Hrvatskoj i za sve ljude u Hrvatskoj, sa željom da Hristov mir, Hristova ljubav budu sadržaji života svih ljudi”.

Prijatelj Milan Bandić

Patrijarh je kazao da će ostati administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske onoliko koliko to bude volja Svetog Arhijerejskog Sabora i naglasio da se ranije trudio, ali i da će se još više u budućnosti truditi da ništa i ni o čemu ne odlučuje sam, nego da sve bude izraz saborne volje. Najviše će biti u Beogradu, ali će dolaziti i u Zagreb, pa će biti prilike za razgovor, zajedničku molitvu pa i ”da se jedni drugima požalimo.”

Na kraju je Patrijarh rekao da je čuo vest o upokojenju gradonačenika Zagreba Milana Bandića. ”Bez ulaženja u politiku, jer to nam nije svojstveno, a i ne razumemo se u to, dužni smo da kažemo da je on bio prijatelj pravoslavnih Srba i svih ljudi grada Zagreba i šire od toga, ali i moj lični prijatelj. Molim se Bogu za pokoj njegove duše. Neka mu Gospod podari Carstvo nebesko i život večni”, kazao je.