
Епископ Кирило: Господ је створио овај свијет као Цркву
12/01/2025
Богојављење у Копру
21/01/2025Осамдесет година упокојења Светог Доситеја загребачког

Свети Доситеј је понео све ране свог народа на свом тијелу и тиме посвједочио да је његов цијели живот био у знаку Христа распетог, казао је архимандрит Јефрем у Загребу
Поводом обиљежавања осамдесет година од блаженог упокојења светог Доситеја загребачког (1945-2025), у понедјељак 13. Јануара, Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Петке у Загребу служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Владици Кирилу саслуживали су архимандрит Јефрем, игуман манастира Стањевићи у Црној Гори, јереј Мајк Жикић и ђакон Александар Миљановић.
Током Литургије извршен је обред освећења новоизведених радова у Манастиру Свете Петке и благословени су и славски дарови загребачког градског одбора Српског народног вијећа.
У литургијској бесједи архимандрит Јефрем казао је да се у свјетлости празника Божића, када се онострано срело са овостраним, када се небо спојило са земљом, када се дух сјединио са материјом, када је Бог постао човјек, клањамо Богомладенцу Христу и Витлејемској пећини.
„Клањамо се Богочовјеку Христу и ових дана када чујемо ријечи ђакона: ‘Чујмо свето Јеванђеље’ и ‘у вријеме оно’ уводи нас управо у простор сјећања. То је простор не само прошлог него и садашњег и простор будућег времена које ће доћи. Данас се говори о прогресу па се гледа да ли ћемо спалити мајку земљу у име прогресије, а будућност коју нам открива Христос у Цркви Божијој јесте у простору онтолошког и есхатолошког стања када се преображава сва природа и сва твар ријечима Христовим: ‘Оче, да буду као што си и ти у мени и ја у теби, да и они буду у нама’. Као што су пастири чули анђеоску пјесму ‘Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља’, показује се да је свет онај који је створио небо и земљу, онај који је створио све видљиво и невидљиво и увео нас и уводи нас у тајну вјечнога живота“, рекао је архимандрит Јефрем.
Настојатељ манастира Стањевићи је додао да нам Господ Исус Христос показује на Тајној вечери да једући тијело Његово и пијући крв Његову улазимо у јединство са оностраним, улазимо у јединство са тренсцедентним духом који се отјелотворио по ријечима Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова: „И логос постаде тијело и смјести се међу нама“.
„Та тајна Бога и човјека је тајна оне светости на коју је човјек призван. Јер бити свет не може човјек бити сам од себе него у заједници са Богом, а та заједница јесте у Духу Светом, у тијелу и крви Господњој која нас освећује и просвећује“, истакао је архимандрит Јефрем.
Напоменуо је да управо та светост нас хришћане опомиње да је воља Очева да будемо свети. „Управо та светост је оно што нас је данас окупило у овој капели Свете Параскеве, а у част Светог Доситеја првог Епископа Митрополије загребачко-љубљанске, јер је послушао ријеч Исуса Христа да прави пастир никад не оставља овце своје када види вука. Понео је све ране свог народа на свом тијелу и мученички пострадао и тиме посвједочио да је његов цијели живот био у знаку Христа распетог“, рекао је архимандрит Јефрем.
Вјерном народу у капели манастира Свете Петке обратио се и епископ Кирило који је подсјетио да је свети Доситеј недуго по доласку за Митрополита загребачког основао монашку свету обитељ 1936. године, што је ”још један доказ да је наша Црква монахољубива и манастирољубива, као и да су се наши архијереји од Светог Саве на овамо трудили да граде манастире”.
„Најважније је било окупити живу заједницу, а онда би проналазили мјесто. У то вријеме овдје су се нашле неке сестре изгнане од безбожних власти из Русије и било је и неколико Српкиња које су се ту подвизавале све до Другог свјетског рата када су Српкиње морале да оду, а послије рата, под притиском атеиста, нестале су и Рускиње и та заједница се угасила. Све до доласка Митрополита Јована, касније Патријарха Порфирија, монашки живот овдје се помало будио. Данас је ту наша сестра Параскева, која не само да чини да ово буде жива црква, већ се постепено и сам простор обнавља“, рекао је епископ Кирило.
Подсјетио је да је Свети Доситеј био Београђанин по рођењу, гдје је завршио Богословију, а затим је кандидатску дисертацију одбранио у Кијевској академији. Та кандидатска дисертација на нашем Универзитету се признаје као докторска. Затим је био упућиван на разне факултете како би учио језике. „Очигледно га је Црква спремала за ту његову мисију коју је он имао да изврши међу својим народом, међу другим народима, а нарочито у оним подручјима гдје се наш народ среће са инославним хришћанима. Прву катедру је имао у Нишу, гдје га као владику нишког затиче Први свјетски рат и страшна страдања.
„Ми не знамо много о страдању наше цркве од стране Бугара, нажалост убијани су и свештеници и недужни људи. Све се то догађало иако је митрополит Доситеј изашао пред војску и рекао им:’Освојили сте град, али немојте да дирате свештенство и народ’. Они су и њега затворили у неки од манастира и побили многе његове свештенике. Није хтио да се евакуише, иако су и наша Влада и војска и један дио црквених вјеродостојника одступили према Грчкој. Бог је хтио да он не пострада и бива послан нашој браћи у Чехословачкој. Црква је страдала није било свештеника и епископа, па је помоћ наше цркве била врло значајна“, рекао је владика Кирило.
Епископ Кирило је подсјетио да је након тога Црква поставила Доситеја на чело новоосноване Митроополије загребачко-љубљанске гдје је био све до смрти. Ту га је затекао Други свјетски рат, и он је био одмах ухапшен и мучен, да би 1945. године када је већ био у тешком психичком и физичком стању добио отпуст, те је пребачен у Београд гдје је био прво у болници, а потом у манастиру Ваведење гдје је и скончао. Године 1998. бива препознат од стране Сабора Српске Православне Цркве и канонизован, а његов спомен празнује се 13. јануара.
Ове године навршило се 80 година од блаженог упокојења Св. Доситеја, првог митрополита загребачког (1945-2025). Благословом епископа Кирила јубилеј је обиљежен у свечаној дворани Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, представљањем књиге “Христу веран до смрти –свештеноисповедник Доситеј загребачки и ваведењски” и разговором с аутором књиге монахом Павлом (Кондићем) сабратом Манастира Стањевићи у Црној Гори, посредством видео везе.
Отац Павле је детаљно и инспиративно говорио о животу светог Доситеја од рођења, школовања, архијерејског службовања у Нишу, тамновања у бугарском затвору током Великог рата, мисионарском дјелу у Чехословачкој, избору за првог митрополита новоформиране Загребачке митрополије, страдању у НДХ-а и блаженом упокојењу, те свечаној канонизацији 21. маја 2000. године у храму Светог Саве у Београду. С оцем Павлом разговор је водио протојереј-ставрофор Слободан Лалић. Лична сјећања на обретење моштију Светог Доситеја 2008. године изнио је иархимандрит Данило (Љуботина).
Уз вијерни народ, свештенство и монаштво Митрополије загребачко-љубљанске, ученике Српске православне опште гимназије “Кантакузина-Катарина Бранковић” празновању и духовној трибини поводом 80 година од упокојења Светог Доситеја присуствовали су господа Милорад Пуповац и Борис Милошевић из Српског народног вијећа и господин Никола Лунић из СКД Привредник.
Слободан Лалић/Невена Максимовић