Osam glavnih strasti, njihovo porijeklo i djelovanje

14. Postoji osam glavnih strasti: stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, taština i gordost.

15. Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se rađaju iz prirodnih potreba, kao npr. stomakougađanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr. srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na četiri načina: neke dejstvuju samo u telu i preko tela, kao stomakougađanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela, kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobuđuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke proizilaze iz unutrašnjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti daje nam povod da kod njih dopustimo još dva roda deleći ih na plotske i duševne: plotske se rađaju u telu i telo hrane i naslađuju, a duševne proizilaze iz duševnih sklonosti i hrane dušu, dok na telo često deluju razorno. Poslednje se leče prostim unutrašnjim lečenjem srca, a plotske se leče dvojakim lekovima – i spoljašnjim i unutrašnjim.

16. Pojasnićemo nešto od rečenoga opširnijim rasuđivanjem. Imajući uzrok u telu, strasti stomakougađanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva duše, jedino zbog uzbuđivanja potreba iz kojih proizilaze. Međutim, one povlače i dušu zbog njene zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje duše, već je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomoću truda, te pribeći privremenoj usamljenosti, a često i potpunom otšelništvu. One proizilaze iz poročnosti duše i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom. Sujeta i gordost se u duši rađaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za bilo čim telesnim, kada dušu dovodi do pada jedino zbog želje za pohvalom i slavom? Ili, kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je začeo jedino u duši i pomisli, kao što govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izaći ću na nebo… izjednačiću se sa Višnjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutrašnjosti.

17. Ovih, dakle, osam strasti, imaju različito poreklo i različito delovanje. Međutim, prvih šest, tj. stomakougađanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su međusobno sjedinjeni nekim naročitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledeće. Jer, od preteranog stomakougađanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja] srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv njih treba boriti istim tim poretkom, prelazeći u borbi sa njima od prethodne ka onima koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo srebroljublje; da bismo iščupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougađanja. I preostale dve strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se način međusobno sjedinjuju: pojačavanje prve postaje početak druge. Od preterane sujete se rađa strast gordosti. Istim poretkom se stiče i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta. Međutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih šest. One se ne rađaju od njih, nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo naročito posle pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom međusobnom odnosu, ovih osam strasti se češće razdeljuju na četiri saveza: bludna pohota se naročitim savezom sjedinjuje sa stomakougađanjem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa sujetom.

Sveti Jovan Kasijan: Vidovi našeg odricanja od sveta (Dobrotoljublje)