Осам главних страсти, њихово поријекло и дјеловање

14. Постоји осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније, таштина и гордост.

15. Постоје две врсте страсти: природне, које се рађају из природних потреба, као нпр. стомакоугађање и блуд, и неприродне, које немају корен у природи, као на пр. среброљубље. Њихова дејства се, пак, испољавају на четири начина: неке дејствују само у телу и преко тела, као стомакоугађање и блуд, а неке се испољавају и без садејства тела, као сујета и гордост; затим, неке се побуђују споља, као среброљубље и гнев, а неке произилазе из унутрашњих узрока, као униније и туга. Такво пројављивање дејства страсти даје нам повод да код њих допустимо још два рода делећи их на плотске и душевне: плотске се рађају у телу и тело хране и наслађују, а душевне произилазе из душевних склоности и хране душу, док на тело често делују разорно. Последње се лече простим унутрашњим лечењем срца, а плотске се лече двојаким лековима – и спољашњим и унутрашњим.

16. Појаснићемо нешто од реченога опширнијим расуђивањем. Имајући узрок у телу, страсти стомакоугађања и блуда се понекад буде без садејства душе, једино због узбуђивања потреба из којих произилазе. Међутим, оне повлаче и душу због њене заједнице са телом. Ради обуздавања њиховог насртања није довољно само напрезање душе, већ је, при томе, неопходно и тело укротити постом, бдењем, изнуравањем помоћу труда, те прибећи привременој усамљености, а често и потпуном отшелништву. Оне произилазе из порочности душе и тела, те могу да се савладају једино њиховим обостраним трудом. Сујета и гордост се у души рађају без посредства тела. Јер, какву потребу сујета има за било чим телесним, када душу доводи до пада једино због жеље за похвалом и славом? Или, какво је телесно дејство имало удела у паду луцифера у гордост. Он ју је зачео једино у души и помисли, као што говори пророк: А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо… изједначићу се са Вишњим (Ис.14,13-14). За такву гордост он није имао никакав подстрек споља. Она се родила и у целости сазрела у његовој унутрашњости.

17. Ових, дакле, осам страсти, имају различито порекло и различито деловање. Међутим, првих шест, тј. стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, туга, униније су међусобно сједињени неким нарочитим сродством, тј. претераност у једној доводи до следеће. Јер, од претераног стомакоугађања неопходно произлази блудна похоту, од блуда [се јавља] среброљубље, од среброљубља гнев, од гнева туга, од туге униније. Због тога се против њих треба борити истим тим поретком, прелазећи у борби са њима од претходне ка онима које следе: да бисмо победили униније, најпре треба да савладамо тугу; да бисмо прогнали тугу, претходно треба да савладамо гнев; да бисмо угасили гнев, треба да згазимо среброљубље; да бисмо ишчупали среброљубље, треба да укротимо блудну похоту; да бисмо савладали блудну похоту, треба да обуздамо страст стомакоугађања. И преостале две страсти, тј. сујета и гордост, на исти се начин међусобно сједињују: појачавање прве постаје почетак друге. Од претеране сујете се рађа страст гордости. Истим поретком се стиче и победа над њима: да би се истребила гордост потребно је да се савлада сујета. Међутим, оне се по врсти не сједињују са претходних шест. Оне се не рађају од њих, него, напротив, по њиховом истребљењу. У ове две страсти ми упадамо нарочито после победе и тријумфа над осталим страстима. Уосталом, премда се налазе у наведеном међусобном односу, ових осам страсти се чешће раздељују на четири савеза: блудна похота се нарочитим савезом сједињује са стомакоугађањем, гнев са среброљубљем, униније са тугом, а гордост са сујетом.

Свети Јован Касијан: Видови нашег одрицања од света (Добротољубље)