Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pašće strašnim padom

Pouke svetog Isihija Jerusalimskog o molitvi i trezvoumlju (6)

26. Pod izlivenim idolom treba razumeti naš slabi razum. Sve dok protiv zlih duhova priziva Isusa Hrista, on ih lako odgoni, a čim nerasudno počne da se uzda u sebe, pada i razbija se, slično takozvanom brzokrilom. Evo šta ispoveda onaj koji se uzda u Gospoda: Gospod je krepost moja i zaštitnik moj: u Njega se uzda srce moje, i On mi pomože. I ko će, osim Gospoda, ustati za mene nasuprot zlima? Ili ko će stati za mene nasuprot onima koji čine bezakonja, tj. na bezbrojne pomisli? Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pašće strašnim padom.

27. Neka ti, ljubljeni, ukoliko hoćeš dolično da vodiš borbu, kao primer načina i oblika srdačnog bezmolvija posluži mala životinja – pauk. On hvata i ubija male muhe. I ti kao i on (koji sedi u svojoj paukovoj mreži), bolećivo bezmolvuj u svojoj duši i ne prestaj da ubijaš vavilonske mladence, budući da će te za takvo istrebljenje Duh Sveti preko Davida nazvati blaženim.

28. Kao što se Crveno more ne može videti među zvezdama na nebeskom svodu, i kao što čovek koji hodi po zemlji ne može da ne diše ovim vazduhom, tako ni mi ne možemo očistiti svoje srce od strasnih pomisli i iz njega izgnati mislene neprijatelje bez čestog prizivanja imena Isusa Hrista.

29. Ukoliko sa smirenim umovanjem, sećanjem na smrt, samoukorevanjem, protivrečenjem (pomislima) i prizivanjem Isusa Hrista svagda budeš prebivao u svome srcu, svakodnevno trezvoumno prohodeći misleni i uski, ali i radosni i sladosni put, dospećeš do svetih sagledavanja i Hristos će te prosvetiti poznanjem dubokih tajni, budući da su u Njemu skrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol.2,3), i da u Njemu obitava sva punota Božanstva telesno (Kol.2,9). Jer, u Hristu Isusu ćeš osetiti da je u tvoju dušu sišao Duh Sveti. Prosvetivši se Njime, um čoveka otkrivenim licem odražava slavu Gospodnju (2-Kor.Z, 18). Jer, apostol govori da niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3), koji onoga koji ga ište tajno utvrđuje (u istini o Njemu).

30. Oni koji vole pouku treba da znaju da zli demoni često utišavaju duhovnu borbu i skrivaju je od nas, znajući koliko je ona ponekad korisna za nas, koliko nas umudruje i koliko uzvodi ka Bogu. (Pri tome, oni imaju nameru da, pošto zaboravimo na opasnost sa njihove strane) i postanemo bezbrižni, iznenada zarobe naš um (kroz maštanja), te da nas opet načine nemarnim i nepažljivim u srcu. Jer, oni imaju samo jedan cilj i njih zaokuplja samo jedan podvig – da našem srcu nikako ne daju da bude pažljivo, budući da znaju kakvo bogatstvo duša tom budnošću stiče. Stoga mi (za vreme zatišja) valja naročito da se sećamo Gospoda našeg Isusa Hrista i da se pružamo u duhovna sagledavanja. Tada će borba opet navaliti na um. Jedino, mi sve treba da čnnimo, da tako kažem, po savetu samog Gospoda i sa velikim smirenjem.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi