Обрезање Господње у Љубљани

”Молимо се Богу да нам опрости гријехе које учинисмо у протеклој години и да учини пријатну годину која слиједи”

У Храму светих Кирила и Методија у Љубљани, у недјељу, 14/1. јануара, на празник Обрезања Господњег и спомен Светог Василија Великог, Свету Литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске. Саслуживало му је љубљанско свештенство.

Владика Кирило је у литургијској бесједи казао да је Господ својим обрезањем показао да је Он заиста постао човјек – ”не привидно, како су то говорили неки од јеретика који су умањивали значај човечанске природе у Христу. Међутим, како је говорио један од највећих отаца Цркве, Свети Атанасије Велики, што није примљено, није ни излијечено. Све оно што не би било примљено у ипостас Јединородног Сина Божијег не би било ни излијечено. Следствено томе, Господ је примио пуноћу све наше природе, а како каже Апостол Павле, у Христу Исусу пребива сва пуноћа божанства тјелесно.  Дакле, у Господу су се најтјешње сјединиле божанска и човјечанска природа, не сметајући једна другој, него је циљ тог сједињења, Оваплоћења Бога Слова, био да освети сву нашу природу и сву твар, укључујући и вријеме, јер је и вријеме створено. Каже се у Светом Писму У почетку створи Бог небо и земљу, а то што се спомиње почетак, то је почетак времена.

Падом нашег прародитеља Адама све је пало. То је нажалост био космички, универзални поремећај у свој твари, тако да је потребно искупљивати вријеме, искупљивати дане.

Молитве које чита свештеник прије облачења се зову Узимање времена. То нам говори да се у току Литургије и вријеме освећује, како каже Свети Апостол Павле – Пазите на дане, јер су дани зли и откупљујте, освећујте своје вријеме. То нас опомиње и велики благовесник наше душе, преподобни отац наш Јустин Поповић који говори у својој Догматици о том феномену времена, о томе да је вријеме само увод у вјечност, да је оно велики дар Божји да бисмо заслужили вјечност. Вријеме је један ход, јер вјечни архијереј Христос, Бог наш, дошао је од Оца, био са нама, сишао чак до ада да би нашао изгубљеног Адама и вратио се Оцу. Тиме је вјечни архијереј Христос извршио свој први архијерејски вход, а како знамо, архијереј на другом входу не излази из олтара, него шаље свештенике. Дакле, Христос, после уласка у небески олтар није излазио на великом входу, него је послао своје апостоле, да би му привели све народе – идите и крстите све народе. Видите како је Света Литургија космички, васељенски догађај, јер је било потребно због тог васељенског, космичког пада Адамовог, да се предузме један такав ход – покрет, динамика у Светој Тројици – од Оца кроз Сина у Духу Светоме.

Не клањамо се ми Новој години. Клањамо се Једином новом под сунцем, клањамо се личности Бога Слова, Творцу – како смо читали у дивној Литургији Светог Василија Великог, а кога данас такође славимо – кроз Кога си вијекове створио. Заиста то су тајне недоступне људском разуму, како је то кроз Сина Бог Отац све створио и како кроз Сина све опет преображава, пресаздава, обнавља, исцјељује нас од нашега пада. Не треба се клањати времену, него Творцу који освећује све наше године.

У Јеванђељу које читамо на Нову годину Христос каже за себе – Дух Господњи је на мени, зато ме посла да проповједим пријатну Годину Господњу. Ето видите како Бог Слово, који је примио сву нашу природу, па и све наше вјекове, и прошле и будуће, доноси пријатну Годину Господњу. Благодаримо Господу за све оно добро, али и за лоше – треба благодарити Богу и за добро и за зло. Благодаримо Богу за све оно што нам је дао. Молимо се Богу да нам опрости гријехе које учинисмо у протеклој години и да учини пријатну годину која слиједи”, казао је владика Кирило.

По завршетку богослужења епископ је најмлађима подијелио новогодишње дарове, посјетио час вјеронауке, а потом је дружење свих се својим епископом настављено за трпезом љубави.

П.К.