НИКОЉДАН У ЗАГРЕБУ

У Саборном храму Преображења Господњег данас је литургијски прослављен празник Светог оца Николаја, архиепископа мирликијског и чудотворца – Никољдан, једног од најпоштованијих и најраширенијих светитеља у православном свијету и једне од најбројнијих крсних слава у српском народу.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење свештенства Саборног храма и молитвено учешће вјерног народа. Након Литургије обављено је освећење славских кољива и колача.

У својој бесједи архимандрит Данило (Љуботина) говорио је о Светом Николи као васељенском светитељу, чије присуство превазилази историјске, географске и културне границе. Подсјетио је да је Свети Никола служио у граду Мири Ликијској, на простору данашње Мале Азије, те да га Црква слави већ више од седамнаест вијекова, не као успомену на прошлост, него као живог молитвеника и заговорника пред Богом.

Наглашено је да се снага и величина Светог Николе не састоје у спољашњој слави, већ у његовом сједињењу са благодаћу Божјом, јер, како свједочи Свето Писмо: „Бог је онај који чини и да хоћете и да творите по Његовој доброј вољи“ (Фил. 2:13).

У том смислу Свети Никола је представљен не само као носилац Христове науке, него као онај који је сам постао прожет божанском енергијом, благодаћу која просвјећује, освећује и исцјељује човјека. Његово милосрђе није схваћено као повремени чин хуманости, већ као плод дубоког црквеног и евхаристијског живота, јер „вјера без д‌јела је мртва“ (Јак. 2:17).

Посебно је истакнуто да се празник Светог Николе у домовима који славе славу доживљава као наставак литургијског живота Цркве, гд‌је дом постаје мала црква, а славска трпеза мјесто заједништва, молитве и захвалности. У том сабрању Свети Никола остаје присутан као заштитник, учитељ вјере и свједок хришћанског начина живота.

На крају Литургије, Епископ Кирило је подсјетио да је Свети Никола васељенски светитељ, поштован и на Истоку и на Западу, те да се његово име у савременом свијету често своди само на симбол даривања, док је суштина његовог живота у милосрђу, ревности за вјеру и потпуној преданости Светој Тројици. Истакнуо је да Свети Никола остаје трајни примјер пастирима, вјернима и сваком човјеку, јер је у средиште свога живота поставио Бога, а из тог односа је проистекла његова љубав према ближњем.

Епископ Кирило је честитао славу архимандриту Данилу, као и протојерејима Зорану Радићу и Ђорђу Филиповићу, као и свим свечарима, пожељевши им обиље духовних и тјелесних дарова и напредак у вјери.

Прослава Никољ­дана у Саборном храму протекла је у молитвеном миру и сабрању, уз свијест да Црква не слави светитеље као јунаке прошлости, него као живе свједоке Царства Божијег, јер „Бог није Бог мртвих, него живих“ (Лк 20:38).

Са вјером да нас молитве Светог Николе воде ка преображењу срца, Црква и данас узноси молитву:

„Свети оче Николаје, моли Бога за нас.“