Nenad Badovinac: Primena veštačke inteligencije u misiji Crkve

Na Miholjskoj prevlaci održao sam predavanje na temu „Primena veštačke inteligencije u službi crkve“. Predavanje je trajalo 30 minuta, nakon čega smo imali 15 minuta za pitanja i komentare iz publike. Započeo sam svoje izlaganje uvodom o važnosti integracije savremenih tehnologija u crkvenu misiju. Naglasio sam da je tehnologija sveprisutna i da ima ogromnu moć da menja naše živote, te je stoga neophodno da crkva koristi te resurse za svoju misiju. Istakao sam da je kroz istoriju crkva često koristila nove tehnologije kako bi unapredila svoju misiju i tako dosegla do što većeg broja ljudi.

Podsetio sam prisutne na primer iz prošlosti kada je arhimandrit Gavrilo (Vučković) iguman manastira Lepavine, koristio savremene tehnologije kao što su Skajp ili Fejsbuk mesendžer za kontakt sa vernicima. U to vreme postojali su strahovi od novih tehnologija, ali otac Gavrilo je uspešno probijao te barijere i koristio savremene alate za duhovno povezivanje sa vernicima širom sveta. Naglasio sam da je sada vreme da crkva opet napravi korak napred i prihvati veštačku inteligenciju kao sredstvo za unapređenje svoje misije. Veštačka inteligencija često izaziva strah zbog nepoznatog. Mnogi ljudi beže od nje ili je prihvataju bez dubljeg razumevanja. Objasnio sam da veštačka inteligencija nije nova pojava; već 50-ih godina prošlog veka razvijeni su prvi modeli i algoritmi. Međutim, tek danas, zahvaljujući napretku u procesorskoj snazi i memoriji, veštačka inteligencija postaje deo naše svakodnevice, prisutna u našim telefonima i mnogim drugim uređajima.

Jedan od ključnih delova mog predavanja bilo je objašnjenje kako veštačka inteligencija funkcioniše i kako se može koristiti u službi crkve. Istakao sam da veštačka inteligencija može analizirati ogromne količine podataka i doneti odluke na osnovu statističkih modela i matematičkih formula. Ipak, ona nema emocije, srce niti dušu, što je čini mnogo drugačijom od ljudskog bića. Posebno sam naglasio važnost razumevanja i kontrolisanja veštačke inteligencije. Govorio sam o etičkim pitanjima vezanim za korišćenje veštačke inteligencije, ističući da kreatori tih algoritama često dolaze iz kompanija koje nemaju veze sa pravoslavnom crkvom. To znači da odgovori koje veštačka inteligencija pruža mogu biti filtrirani i oblikovani prema vrednostima tih kompanija, a ne prema pravoslavnim principima. Zbog toga je važno da crkva razvije svoje modele veštačke inteligencije, prilagođene pravoslavnim vrednostima i učenjima.

Tokom predavanja, izložio sam nekoliko mojih ličnih predloga kao praktičnih primera kako veštačka inteligencija može biti korišćena u crkvi. Jedan od mojih predloga bio je digitalno duhovno savetovanje, gde bi vernici mogli dobiti podršku putem četa 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Iako je lični kontakt sa duhovnikom nezamenljiv, ukazao sam na činjenicu da veštačka inteligencija može pružiti osnovne savete i pozvati vernike na važnost molitve. Takođe sam predložio interaktivne kurseve, kao i automatizaciju administrativnih zadataka u crkvi.

Jedna od ključnih tema bila je i mogućnost korišćenja mobilnih aplikacija za molitve i pravoslavne igre. Naveo sam primer pravoslavnog kalendara, koji je nekada bio neprihvatljiv u digitalnom formatu, ali danas je nezamislivo da ga nemamo na mobilnim telefonima. Takođe sam razmatrao ideju o razvoju igara koje bi deci približile pravoslavne vrednosti, prepoznavanje ikona i manastira, i na taj način ih edukovale kroz zabavu. Tada se iz publike javio gospodin Samur Ranković koji je razvio igru za mobilne telefone “Sveti”, namenjenu roditeljima i deci, koja lepim i duhovnim sadržajem podučava igrače o pravoslavnim ikonama i svetiteljima.

Takođe sam naglasio potrebu za postavljanjem granica u korišćenju tehnologije. Previše oslanjanja na tehnologiju može dovesti do udaljavanja od duhovnosti i stvarnog života. Istakao sam da je važno da crkva bude ta koja će upravljati tehnologijom, a ne obrnuto. Veštačka inteligencija treba biti alat koji služi čoveku, a ne da čovek bude zarobljen tehnologijom.

Na kraju, pozvao sam sve prisutne da promišljeno i odgovorno koriste veštačku inteligenciju i druge savremene tehnologije u službi crkve. Istakao sam da je važno ostati veran osnovnim učenjima crkve, dok istovremeno tehnologiju treba koristiti za unapređenje crkvene misije. Na taj način koristeći tehnologiju crkva postaje sve pristupačnija vernicima u savremenom svetu. Korišćenje savremenih tehnologija omogućava nam da širimo svoju misiju i dosegnemo do većeg broja vernika, dok istovremeno ostajemo verni svojim osnovnim vrednostima i principima.

Nenad Badovinac

Izvor: nenadbadovinac.com