Нед‌јеља православља у Загребу

У испуњеном Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, у нед‌јељу 1. марта 2026. године, свечано је прослављена Нед‌јеља православља – прва нед‌јеља Великог и Часног поста, када наша Света Црква прославља побједу православне вјере над јереси иконоборства и потврђује истину о оваплоћењу Сина Божијег.

Свету архијерејску литургију служили су Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја-ставрофора Карађорђа Дерајића из Епархије славонске, те свештенства и ђаконства загребачког Саборног храма.

Након прочитаног Јеванђеља бесједио је епископ Јован, нагласивши да је данашњи дан „један од најсвјетлијих и најсиловитијих дана у литургијској години“, јер свједочи о побједи Цркве Христове након преко сто педесет година прогона и страдања због поштовања светих икона.

Подсјетивши на историјску борбу Цркве против иконоборства, епископ Јован је истакао да се јерес иконоборства темељила на порицању могућности да се Бог изобрази на икони. „А како не може Бог да се изобрази“, запитао је, „када је Он дошао, постао човјек, оваплотио се од Марије Д‌јеве и Духа Светога и био међу нама?“ Указао је на јеванђељска свједочанства послије Васкрсења, када Христос показује ране ученицима и позива Тому да дотакне Његово тијело, потврђујући да је у истом тијелу и страдао и васкрсао. Тиме је, нагласио је владика Јован, потврђена истина да је Бог истински постао човјек, а оно што је примило тијело може се и приказати.

Говорећи о историјском искуству Цркве, епископ Јован је нагласио да Црква кроз вијекове страда, бива гоњена и распета у свијету, али да, попут Христа, увијек побјеђује. Побједа православља 843. године није била само историјски догађај, него потврда да је побједа Цркве неминовна, јер је утемељена на Христу и дару Духа Светога.

„Ово је побједа истинске вјере, побједа дара живота који је Христос даровао Цркви“, рекао је епископ Јован, подсјећајући да се сваки пут када се Црква сабере у име Христово обнавља иста она благодат која је сишла на апостоле на дан Педесетнице. „Гдје се два или три окупе у име моје – ту сам и ја међу њима“, нагласио је владика, указујући да се сабрана Црква већ сада предокусно пројављује као заједница Царства небеског.

По завршетку Свете литургије, епископ Кирило је прочитао Синодик Православља – свечани исповједни текст Сабора одржаног 843. године у Цариграду, којим је потврђено поштовање светих икона као израз вјере у истинско оваплоћење Сина Божијег и осуђена јерес иконоборства. Читањем Синодика Црква из године у годину јавно исповиједа православну вјеру и сјећа се оних који су је кроз страдања сачували.