Посланица светог апостола Павла Јеврејима
(зач 328)
Браћо, вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,
Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
Који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
Угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;
Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
