Наше срце да буде безазлено, као дјечје

„Господ од нас тражи истиниту, чисту вјеру у Бога и љубав према сваком човјеку, без обзира на његову нацију, расу или вјеру“, рекао је владика Кирило

Свету Литургију у недјељу 11. фебруара, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, уз саслужење загребачког свештенства и протојереја-ставрофора Миленка Поповића. Литургији је присуствовао и господин др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, као и госпођа Јела Баћовић, бивши Амбасадор Републике Србије у Аргентини, којој је дан раније владика Кирило додијелио орден светих апостола Петра и Павла.

У литургијској бесједи владика Кирило тумачио је прочитан огломак из Јеванђеља по Матеју (15, 21-28) који говори о исцјељењу кћери жене Хананејке.

„Каже се да ‘Господ Исус Христос пође у крајеве Тирске и Сидонске’, односно то би била земља на којој су живјели потомци једног од синова Нојевих, а то је Хан, зато се она звала Ханан и они су углавном били непријатељи народа јеврејскога-изабраног народа, који је у то вријеме био Црква Божија. Међутим, Христос одлази у тај крај, без обзира што тамо нису живјели припадници изабраног народа Божијега да би показао и својим ученицима и свима нама до данас да он није дошао само због Јевреја, само због изабраног народа него због свих људи и народа, сваког времена и простора“, рекао је епископ Кирило.

Како бисмо разумјели ову јеванђељску причу, напомиње владика Кирило, у којој је Господу пришла жена Хананејка молећи га да исцијели њену кћер, а он јој грубо одговара: „Није добро узети од деце хлеб и бацити псима“, морамо донекле знати историју изабраног народа.

„Циљ Господа је био да тај изабрани народ сачува вјеру у истинитога Бога. Около њих била је тама незнабожаца, људи су се клањали разним идолима, мјесецу, сунцу, дрвећу, животињама, а ту су посебно били култови лажних богова, Молоха, Вала, Астарота, којима су људи служили распусним животом, чак жртвовањем своје дјеце. И одатле можемо да тражимо коријен тих грубих ријечи Господа Исуса Христа жени Хананејки јер је и она живјела у таквој тами. Међутим, негдје се ње дотакла благодат Божија и она је духовно прогледала и схватила да је Господ дошао међу људе, оваплотивши се као човјек, и она му се обратила са тврдом вјером коју није могла да поколеба ни таква груба ријеч. Многи сујетни људи би се увриједили, нити би више долазили у Цркву, нити Христу да им се тако нешто каже. Али она се није увриједила, напротив и даље показујући своју тврду вјеру и смирење, она је одговорила: ‘И пси једу мрве које падају са трпеза њихових Господара’. Дакле, она не само да је била пуна вјере, него и смирења и мудрости. Њена кћер која је била ђавоимана није била присутна ту, али Он је само рекао: ‘Нека ти буде по вјери твојој’ и њена кћер се исцијелила тога часа“, објаснио је администратор Митрополије загребачко-љубљанске.

Господ је тиме показао и својим ученицима да није само дошао због изабраног народа. Међутим, његов груби одговор жени Хананејки је повезан и са тим што је Он у свом закону инсистирао да се изабрани народ не мијеша са незнабожачким народима, култовима, јер је пријетила опасност његовог одступања од истините вјере.

„Знамо да су послије повратка из вавилонског ропства Јевреји отпустили жене туђинке, они су се женили у том окружењу вавилонском са женама из других народа, које су доносиле у тај дом култове лажних божанстава, као што је царица Језавеља из времена пророка Илије која је била удата за цара Ахава, донијела у Израиљ култ бога Вала против којег се борио Свети Илија. Постојала је опасност заразе изабраног народа од тих лажних богова. Зато је сам Господ инсистирао на чистоћи и националној, и религијској изабраног народа. Све до оваплоћења Господа Исуса Христа. Ова прича о жени Хананејки подсјећа и нас у ово вријеме шта Господ од нас тражи – истиниту, чисту вјеру у Бога, а не да ми на основу тога што смо припадници неке религије презиремо друге, мислимо да ћемо се само ми спасти, а други ће пропасти, да немамо љубави према свом ближњем. Господ нам је заповједио да имамо љубав према сваком човјеку, без обзира на његову нацију, расу или вјеру. Много је важно избјегавати тај фарисејски однос према свом ближњем. Према ријечима Светог апостола Павла: ‘Ако испуњавамо сав закон, а љубави немамо, онда нам ништа не помаже’, казао је Његово преосвештенство.

Владика Кирило је казао да из ове приче можемо да изведемо неколико поука, да треба да држимо себе чисте од идолопоклонства, у смислу издвојења чистоте срца, јер ако нам је срце чисто и све друго ће бити чисто, чистоте духовне, вјере истините у истинитога Бога, али никако презира према свом ближњем.

„То нам Црква говори и кроз дивну личност Светог Игњатија Богоносца, којег данас славимо. Oн је по предању то дијете које је Христос узео и рекао својим ученицима: ‘Ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско’. Он је био тај дјечак кога је Христос помиловао и показао као примјер и образац нашег понашања, да будемо дјеца Божја и да будемо безазлени као дјеца. Каже се, када су Светог Игњатија, растргли лавови у римском Колосеуму, јер је он био предат лавовима, да је остало само његово срце и да је у том срцу било написано: ‘Исус Христос’. Управо тако наше срце треба да буде, и зато се он зове Игњатије Богоносац, јер је носио Бога у срцу, а онда га је имао и на својим устима и у свом уму. Он се посебно рачуна и слави ако покровитељ Антиохијске цркве али га славе сва покољења хришћана у свим крајевима као равноапостолског свједока Господа нашег Исуса Христа и те тврде вјере коју нам је показала та незнабожачка жена из густога облака идолопоклонства, a која се уздигла до тога да јој је сам Исус рекао: ‘Велика је вјера твоја'“, закључио је владика Кирило.

Н.М.