Načini ispoljavanja strasti

18. Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan način. Tako se stomakougađanje ispoljava na tri načina: ili rađa želju za jelom pre određenog časa, ili zahteva jela do presićenja, ne razlikujući kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda imamo ishranu bez pravila, proždrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni zli neduzi u duši: od prve se rađa gunđanje na manastirski ustav, od koga do nepodnošljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim životom, za kojim obično brzo sledi i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrašće; a treća dovodi do srebroljublja i ne daje mesta siromaštvu Hristovom. Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vrši kroz mešanje jednog pola sa drugim; drugi nastaje bez mešanja sa ženom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva nečistotom; treći se čini umom i srcem, i o njemu Gospod govori u Jevanđelju: Svaki koji pogleda na ženu sa željom za njom, već je učinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blaženi apostol je ukazao u sledećem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud, nečistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5). Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne dopušta da se obnaži od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je već sve razdao ništima podstiče da opet stekne isto takvo imanje; treće raspaljuje želju za sticanjem u onome ko pre nije ništa imao. Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutrašnjosti; drugi je onaj koji se ispoljava u reči i na delu; treći je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamćenjem. Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim štetama i gubicima i neispunjenoj želji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo, ili od nerazumnih briga. Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije. Taština je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se prevaznosimo telesnim preimućstvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo željom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta.
I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga – duhovna, koja je štetnija. Ona naročito iskušava one koji su napredovali u nekim vrlinama.

19. Ovih osam strasti iskušavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti način. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome, premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na različit način i različitim redom.

20. Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivši koja mu strast naročito šteti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajući svako staranje i brigu za njeno praćenje i savlađivanje, usmeravajući protiv nje koplja svakodnevnih postova, bacajući na nju svakominutne strele srdačnog stenjanja i uzdisanja, i neprestano prolivajući suze u molitvi Bogu radi prekraćenja borbe koja ga smućuje. Jer, niko ne može savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne može da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se očistio od nje, i sam dužan da danonoćno prebiva u svakom trudu i svakom staranju.

21. Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa punom pažnjom razgleda skrovišta svoga srca kako bi, uvidevši koja je od preostalih strasti najsnažnija, sva duhovna oružja podigao protiv nje. Pobeđujući na taj način svaki put glavnu strasti u sebi, on će brže i lakše održati pobedu nad ostalim, slabijim.

22. Kada pobediš jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosiš. Inače će Gospod, uvidevši nadmenost tvoga srca, prestati da ga ograđuje i štiti, i ti ćeš, ostavljen, opet biti smućivan strašću koju si, uz pomoć blagodati Božije, već bio pobedio. I prorok ne bi počeo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima dušu koja ti se ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo prepuštaju strastima koje su pobedili kako bi se smirili.

Sveti Jovan Kasijan: Vidovi našeg odricanja od sveta (Dobrotoljublje)