Na aerodromu „Nikola Tesla“ svečano dočekane hilandarske svetinje

Povodom izložbe posvećene 850. godišnjici od rođenja Svetog Save, prvog Arhiepiskopa srpskog, u Beograd su stigle najvažnije srpske svetinje iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Na beogradskom aerodromu Nikola Tesla 13. maja 2026. godine hilandarske svetinje, u čijoj pratnji je bila ministar kulture Republike Grčke dr Lina Mendoni, dočekali su preosvećena gospoda vikarni episkopi lipljanski Dositej i toplički Petar, ministar kulture Republike Srbije g. Nikola Selaković, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije arhimandrit Danilo i protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog.

Svetinje, među kojima su veličanstvene ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije i Majke Božje Mlekopitateljnice, dočekane su uz najviše crkvene i državne počasti. Pronete kroz počasni špalir Garde Vojske Srbije postavljen ispred aviona na aerodromskoj pisti, svetinje su pratili učenici beogradske Bogoslovije Svetog Save i mladi u srpskim narodnim nošnjama.

Tom svečanom prilikom, verovatno po prvi put u istoriji aerodroma Nikola Tesla, na pisti je služen moleban. Načalstvovao je Episkop lipljanski g. Dositej, uz sasluženje protojereja Borisa Savića, jereja Rajka Zgonjanina i đakona Nikole Kostića i Vladimira Jovića. Reči dobrodošlice i blagodarnosti je izgovorio vladika Dositej:

– Ovaj čas kada su pred nama najznačajnije svetinje iz carske lavre manastira Hilandara na Svetoj Gori možemo gledati kao paradigmu za srpsku kulturu i položaj srpskog pravoslavnog naroda u 20. stoleću, izrazitije u njegovoj drugoj polovini, ali ne  manje i na početku trećeg milenijuma. Naime, mi stojimo pred ovim velikim svetinjama, svetinjama koje imaju konstitutivni značaj za naše formiranje kao  krštenog, slovesnog naroda, ali ih ne vidimo, jer su u kutijama. Tako su i njihovu lepotu, njihovu poruku koja nam, u suštini, govori samo jedno: da je Hristos vaskrsao i da ako idemo za Vaskrslim život ima smisla, u decenijama koje sam pomenuo, krili od našeg naroda,  zabranjivali je, a mnogi su zbog te poruke na različite načine i stradali.

Ali, Bogu hvala, vremena se menjaju i danas smo ih dočekali na najvišem nivou. To je znak da se, napokon, konačno menja i vrednosni sistem kojim smo upućivani, koji se natura i našoj deci i mladima, kojim smo zavođeni da bismo postali ono što nismo, da bismo zapravo nestali kao narod Svetog Save i Svetog Simeona  Mirotočivog. To je znak da se vraćamo na Savin put, put koji u život vodi, put Hilandara, Žiče, Studenice, Mileševe, Savine, Patrijarhovog i Savinog Kovilja. Idući tim putem, utemeljeni u jevanđeljskim vrednostima kojima nas je Sveti Sava  učio, možemo stići  svuda, i na Istok i na Zapad, i biti prihvaćeni i uvaženi svuda, kao što je on bio prihvaćen i uvažen.

Na posletku, sa blagoslovom Njegove Svetosti, još jednom se zahvaljujem svima koji su pomogli da ove svetinje dođu u prestoni Beograd i tako našem narodu omogućili da ih vidi i da im se pokloni, a u prvom redu ministru kulture Republike Grčke koji nam je učinio čast došavši u  Beograd.

Obraćajući se brojnim medijskim ekipama ministar kulture Republike Srbije g. Nikola Selaković je poručio:

– Danas smo na svečani način dočekali neke od najvećih srpskih i hilandarskih svetinja. Pomenuću samo dve među njima, ne umanjujući značaj ostalih, mozaičku ikonu Presvete Bogorodice Odigitrije, za koju sa sigurnošću znamo da predstavlja ličnu svojinu Svetog Simeona koji je ujedinio srpske zemlje u srednjem veku i koji je bio rodonačelnik naše najslavnije vladarske loze Nemanjića, kao i Karejski tipik Svetog Save, pravni akt duhovne prirode koji uređuje način života i molitve u Karejskoj isposnici koju je sam Sveti Sava ustrojio.

***

Istorijska izložba jednostavnog naziva Sveti Sava, koju Muzej Srpske Pravoslavne Crkve organizuje u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, trajaće od 15. maja do 19. jula. To će biti potpuno jedinstvena i neponovljiva prilika da, pored drugih dragocenih umetničkih dela vezanih za ličnost i život Svetog Save, verni narod vidi i pokloni se ikonama Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Mlekopitateljnice, Svetog Save i Svetog Simeona, replikama hilandarskog igumanskog štapa i paterice Svetog Save Osvećenog, Karejskom tipiku i replici ikone Bogorodice Trojeručice.

Izvor: spc.rs