Molitveni početak Svetog Arhijerejskog Sabora

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve je otpočeo 13. maja 2026. godine svetom Liturgijom u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru kojom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje i molitveno učešće saborskih otaca.

Sabranim arhijerejima i vernom narodu posle čitanja svetog Jevanđelja obratio se Visokopreosvećeni Mitropolit timočki g. Ilarion:

Draga braćo i sestre, sabrani u ovom našem narodnom zavetnom Svetosavskom hramu, najpre želim lično da zablagodarim Vama, Vaša Svetosti, na prilici da se u ovom istorijskom trenutku obratim sa nekoliko skromnih reči, ali najpre znajući da Vi lično već molitvama pokrivate našu smernost za ovakvo jedno uzvišeno delo. Budući svestan odgovornosti da se obratim u ovom trenutku, skromno umoljavam i braću arhijereje i sve ovde sabrane za molitvu, jer smo svi jedni drugima potrebni. To je upravo ono što nam čitavo Jevanđelje svagda govori.

Ukrepljenje za ovu reč lično pronalazim i u svakoj prilici svakodnevnoga života, kada roditelj šalje svoje dete na put, na neki zadatak, na neku dužnost i poslušanje. Roditelj i pre i za vreme tog dela bdi nad svojim čedom mnogo više nego što je dete svesno roditeljske brige. Takođe, ukrepljenje, naravno, i nalazim u samom Jevanđelju, jer Gospod je, kada je poslan od svog nebeskog Oca, ljubavlju Očevom bio zbrinut, pokrivan i voljen nesmanjeno, podjednako. Tako i mi, zbrinuti uzajamnom ljubavlju pod svodovima ovog divnog svetog hrama Svetosavskog, svi zajedno znamo i osećamo da smo zakriljeni omoforom Svetog Save, njegovim svetim molitvama i molitvama Presvete Bogorodice i svih svetih. Međutim, i uzajamno nam je potrebno da se molimo jedni za druge, da jedni druge volimo, da molimo blagodat Duha Svetog da On bude taj koji će nas prosvetiti i nadahnuti za jevanđeljsko delo na koje smo prizvani i koje smo dužni pred Bogom i pred ljudima da nosimo.

Jevanđelje, koje smo čuli, kaže: „Za sud ja dođoh u ovaj svet”. To kaže Gospod onim farisejima i judejima okupljenim oko njega. Za sud da oni koji ne vide progledaju, a koji misle da vide da postanu slepi. Na tu Hristovu reč odmah su se pojavili kritičari, oni koji sumnjaju, oni koji imaju svoje planove mimo planova Božjih sa osvrtom: „Zar smo i mi slepi?” A Gospod im odgovara kao sama premudrost Božja: „Kad biste bili slepi ne biste greha imali, a ovako kažete: vidimo, te vaš greh ostaje.”

I ova jedna rečenica, i susret i reč Hristova, draga braćo i sestre, treba da nas  utvrđuje u veri, činjenici i poznanju za sve ono što se dešava u ovom svetu kroz čitavu istoriju njegovu, pa i u današnje vreme, da svaki onaj koji je nasuprot Hristovom Jevanđelju, nasuprot Crkvi Njegovoj, i koji ima drugačije sagledavanje, treba dobro da se zapita da li je zaista slep. A Hristos to nedvosmisleno ukazuje, objašnjava i, ne ostajući na tome, vodi nas dalje kroz priču o pastiru i ovcama, o toj čudesnoj tajni poznanja da oni koji imaju ljubavi i poslušnosti, oni čuju, razumeju i prepoznaju glas svog pastira i neće krenuti za drugim, lažnim pastirima i učiteljima, nego kako kaže: „Ovce glas moj slušaju, i ja ih zovem po imenu, i one idu za mnom u poslušnosti i krotosti, pa makar to bilo preko Golgote koja je neizbežna na putu do vaskrsenja, nego poslušne i smirene i krotke ovce idu putem Hristovim čak i na zaklanje ako je to potrebno po volji i dopuštenju Božjem.”

I u drugom Jevanđelju imamo sličnu pouku, pouku o poznanju, ali ovog puta o poznanju Duha Svetog koga će Hristos poslati i koga je poslao u dan svete Pedesetnice svetu, da svet pozna još dublje tajnu Božje ljubavi, Božjeg spasenja i promisla. Međutim, naglašava učenicima: „Poslaću Duha Svetog i vi ćete ga poznati jer imate ljubavi Božje u sebi, a svet neće ga niti videti, niti ga poznati, a još manje živeti po volji Božjoj i po uputstvu i volji Duha Svetog”.

Tako nas Gospod utvrđuje, draga braćo i sestre, u činjenici da razumemo da ako jesmo u Crkvi mi smo već dobrovoljno prihvatili stradanje na krstu, da smo prihvatili prezir od ovog sveta, da smo prihvatili da budemo i odbačeni, i ismevani, i klevetani, ali ne radi nečeg drugog, nego samo zato što smo učenici Hristovi, bez obzira na naše ljudske slabosti, jer blagodat Božja one koji hoće i koji su prizvani isceljuje i nedostatke ljudske dopunjuje, kako znamo i slušamo u molitvi rukopoloženja.

A onda kada znamo da je sve to tako, ne treba ničega da se bojimo, jer znamo da koračajući preko Golgote idemo ka vaskrsenju, a već je na krstu naša pobeda izvojevana ljubavlju i milošću Božjom. Tako isto jeste i u našim životima, draga braćo i sestre. Kada jesmo na Golgoti i na putu golgotskom da se ne bojimo, nego da nam Gospod blagodaću i ljubavlju svojom umnožava veru, umnožava trpljenje, umnožava uzajamnu ljubav i revnost za služenje Crkvi Božjoj, a svakako pokajanje nam je uvek potrebno.

Neka bi milošću Božjom i molitvama Svetejšeg Patrijarha i svih arhijereja ovde sabranih blagodat Duha Svetog ispunila sve nas za predstojeće delo u slavu Božju i na spasenje našeg naroda i nas samih. Amin.

***

Radni deo najvišeg jerarhijskog, crkveno-zakonodavnog i crkveno-sudskog tela Srpske Pravoslavne Crkve, pod predsedništvom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija i uz učešće visokopreosvećene i preosvećene gospode eparhijskih arhijereja, započeće sutradan, 14. maja 2026. godine, u kripti Spomen hrama Svetog Save na Vračaru.

Po proceduri određenoj Poslovnikom o radu, zasedanje počinje usvajanjem dnevnog reda koji čine prispeli predmeti dostavljeni od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda, a nastavlja se razmatranjem izveštaja o arhipastirskom radu svih eparhijskih arhijereja, centralnih crkvenih tela, organa i zavoda. Na kraju zasedanja Sabor će o svom radu izdati saopštenje za javnost.

Izvor: spc.rs