Мала Госпојина прослављена у Загребу

У понедјељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света литургија.

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, уз саслужење протојереја Ђорђа Филиповића, протојереја Мајка Жикића, јереја Андреја Иваненка и ђакона Миладина Андрића.

Обраћајући се сабраним вјерницима, отац Душко је нагласио да празник Рођења Пресвете Богородице није само спомен на рођење Дјеве Марије, него празник који најављује испуњење Божијег обећања роду људском и долазак спасења.

Подсјетио је на праведне Јоакима и Ану, који су у позним годинама, упркос дугом чекању, сачували наду и, изнад свега, вјеру. По Божијем промислу добили су кћер Марију, коју су од самог почетка посветили Господу.

Управо њихова истрајност, нагласио је, показује да Божији промисао не мора човјеку одмах бити видљив. Дан када се родила Пресвета Богородица, казао је, њеној околини није изгледао као нешто што ће промијенити историју свијета. Тек касније открива се пуноћа Божије намјере и обећања које се кроз њу испуњава.

Говорећи о јеванђелском зачалу које се чита на богородичне празнике, отац Душко је истакао да Црква у Пресветој Богородици не види само Мајку Господњу и молитвеницу рода људског, него и ону која је чула ријеч Божију, прихватила је и својим животом јој остала послушна.

Зато је, казао је, њен примјер истовремено примјер вјере, послушања и потпуног повјерења у Бога.

Осврћући се на молитвено искуство Цркве, подсјетио је и на бројне чудотворне иконе Пресвете Богородице пред којима су се вјерници кроз вијекове молили у болести, страдању и различитим животним невољама.

Међутим, нагласио је да молитва није магијско очекивање тренутног рјешења, него да јој морају претходити и пратити је истинска вјера, нада и стрпљење.

Управо је ту поруку празника повезао са савременим временом, које је назвао временом нестрпљења и различитих брзих обећања. Човјек, казао је, лако тражи тренутна рјешења за болест и животне тешкоће, заборављајући да се и у лијечењу, и у свакој другој животној борби, прије свега треба ослонити на Бога.

„За све је потребно вријеме и за све је потребна истинска и дубока вјера и послушање, као што је имала Пресвета Богородица, и вјеру коју су имали Јоаким и Ана“, закључио је.

На крају бесједе отац Душко је пожелио да Свеблага Мајка Божија услиши молитве вјерних и принесе их пред Сина Свога, Господа нашег Исуса Христа.