Krsna slava Eparhije budimljansko-nikšićke

Praznik Svete Marije Magdaline – Blage Marije, koji je slava Eparhije budimljansko-nikšićke, proslavljen je 4. avgusta u Sabornom hramu Svetog Simeona Mirotočivog u Beranama.

Svetom Liturgijom je načalstvovao Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit dabrobosanski Hrizostom. Sasluživali su visokopreosvećena i preosvećena gospoda arhijereji: crnogorsko-primorski Joanikije, budimljansko-nikšićki Metodije, zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije i buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator zagrebačko-ljubljanski Kirilo.

Sasluživalo je više sveštenoslužitelja uz molitveno učešće vernog naroda beranskog kraja i gosti prazničnog sabranja. Posle čitanja svetog Jevanđelja besedio je mitropolit Hrizostom:

„Neka je srećna i blagoslovena krsna slava ove Eparhije, dar uspomene na veliku Mariju Magdalinu, koju danas slavi naša Crkva i cela vaseljena. Slavimo danas jednu ravnoapostolnu ženu koja je, uistinu, svojim primerom i svedočenjem Hrista Gospoda potvrdila ne samo veru, već i revnost, istrajnost i hrabrost. Osim što smo čuli danas iz svetog Jevanđelja da je ona bila prva kojoj je sam anđeo Gospodnji otkrio tajnu Vaskrsenja Njegovog, ona je bila i prva koja je imala hrabrosti da to saopšti svetu. Kada je nastalo veliko gonjenje hrišćana, ona je otišla pred jednog velikog rimskog cara, ohrabrila se da kaže pred njim: Hristos vaskrse! I od tada se mi pozdravljamo tim pozdravom i crvenim jajetom kojima se upravo obeležava ta tajna velika koja se desila, tajna Vaskrsenja.

Car Tiberije nije razumeo šta to ona govori, ali ona je bila toliko hrabra i odlučna da je pred njim optužila Pontija Pilata za nedoličnost, za neprimerenost koju je on kao državni činovnik u Judeji počinio kada je oprao ruke i rekao da nema ništa u krivnji Pravednika, ali je, ipak, dao da se Isus da osuditi, razapeti i posramiti. Upravo je ta Marija Magdalina, ta hrabra žena iz života Crkve, pokazala kako treba biti hrabar i onda kada je najteže. Kada su se svi razbežali na koje kuda strane, ona je kao žena hrabra odlučno otišla pred rimskog cara, optužila pontijskog Pilata koga je car proterao u Galiju i tamo je u velikim mukama umro. Sveta Marija Magdalina je od tada postala primer svima nama hrišćanima kako treba verovati u Vaskrsenje, kako Vaskrsenje braniti i odbraniti u istoriji, pred ljudima i svedočiti.

Samo ime Magdaline govori da je bila iz grada Magdale, nedaleko od Galilejskog jezera, u jednom malom selu koje je bilo po istorijskim i arheološkim istraživanjima vrlo važno središte judaizma. Iz tog malog sela je ona čula za Isusa Hrista iz Nazareta, slušala je Njegovu propoved, Njegove reči i krenula za Njim zajedno sa mnogim ženama. Ona se istakla po svojoj revnosti, po svom služenju Gospodu Isusu Hristu, svetim apostolima i prvoj zajednici, mogli bi se reći, prvoj Crkvi. Kada su se svi razbežali, dok je On visio na krstu na Golgoti, gle, ona je bila opet hrabra i opet na prvom mestu ostala je ispod krsta, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, da tuguje i jadikuje zbog raspeća, zbog nepravde, zbog svega onoga što je Gospod preživeo i doživeo na ulicama grada Jerusalima. To je bila Marija Magdalina koja je postala uzor mnogim našim majkama.

Setimo se vremena ateizma i bezbožništva. Na fotografijama iz tog vremena iz Sovjetskog Saveza možemo videti na milione Marija Magdalina koje su bile hrabrije od svih muškaraca. Hrlile su u crkve, nisu se bojale progona, niti Sibira, niti bilo čega. One su hrlile i svedočile veru u Isusa Hrista. Time su spasile Rusiju današnju koju imamo. Naše majke su isto tako, u vreme velikog ateizma koji je bio kod nas, bile mnogo hrabrije i odlučnije i hrlile u crkve, molile se Bogu za svoje muževe, svoju decu, svoje porodice. Upravo su primerom Svete Marije Magdaline svedočile Gospoda u svetu, onakav kakav je bio. Zahvaljujući tim majkama našim, našim majkama Marijama, mi smo danas doživeli jednu duhovnu obnovu, duhovni preobražaj koji je vrlo važan. Zato danas kada slavimo uspomenu njenu, njeno ime, setimo se da je ona bila uzor svim majkama svih vremena kako se treba boriti za ono što je Gospod Isus Hristos svedočio, ostavio i činio u ovom svetu i vremenu.

Neka Gospod blagoslovi njenim molitvama ovu Eparhiju, njenog arhijereja mitropolita Metodija, svo sveštenstvo, sveštenomonaštvo, monaštvo, sav blagočestivi narod, da njenim molitvama i zastupništvom pred Gospodom ova Eparhija raste, cveta i umnožava se na radost i slavu Božju, da se uvek nje sećate, njen primer da imate pred sobom i njoj se molite da ona bude naša zastupnica pred Bogom. Neka vam je srećna krsna slava svima, danas je svima vama slava, zato je Eparhija jedna zajednica, sveta Crkva u kojoj su svi članovi jedne porodice međusobno povezani verom, ljubavlju, nadom. Danas je svih vas slava i svi slavite. Radujte se, veselite se, a, evo, mi smo došli da vam čestitamo, da vas podržimo u molitvama, u svemu onome što je blagosloveno i sveto i Bogu dragome prijatno“.

Posle svete Liturgije služen je pomen postradalima u zločinačkoj akciji „Oluja“ avgusta 1995. godine u Hrvatskoj. Osveštani su zatim slavski kolač i žito. Krsnu slavu Eparhije budimljansko-nikšićke arhipastirskim slovom je čestitao Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije, pozdravljajući srdačnom dobrodošlicom goste sabranja:

„Srećna nam slava, narode! Draga braćo arhijereji, Visokopreosvećeni sarajevski i dabrobosanski Hrizostome; Visokopreosvećeni Vladiko, saslužitelju i učitelju  cetinjski i crnogorsko-primorski Joanikije; brate moj hercegovački Dimitrije; mili brate moj, sabrate od cetinjskih dana pa do danas i do skončanija sveta i veka buenosajreski, južno-centralnoamerički i administratore zagrebačko-ljubljanski Kirilo; dobro došli ovde među nas male i uboge, ali radosne i Bogu verne na ovom putu krstonosnom kojim hodimo i koji su utabali naši preci. Dobrodošli Vaša Ekselencijo, ambasadore Republike Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodiću, uvek kao oslonac i stub bratske Srbije koja je uz nas, uz svoj srpski narod, i svi vi prvaci narodni iz Berana i okoline, iz Andrijevice, Bijelog Polja, Nikšića i odasvuda odakle ste došli, draga braćo i sestre, draga deco Božja,

Nema ništa lepše, a sve što se dešava po Božjem promislu se dešava da baš na današnji dan bude dan Eparhije budimljanske, današnje Eparhije budimljansko-nikšićke, koja je obnovljena pre 23 godine na čelu sa našim mitropolitom Joanikijem, tadašnjim Episkopom budimljansko-nikšićkim, i da je posvećen baš taj dan, dan Eparhije, ravnoapostolnoj Mariji Magdalini. Kao što znate, iz nje je legion demona Gospod isterao, a onda je ona oslobođena od vlasti demonske išla sustopice i pratila Ga tiho, molitveno, s puno ljubavi i žara do poslednjeg onog izdihanija na krstu Gospodnjeg na Golgoti zajedno sa ljubljenim Njegovim učenikom i Majkom Njegovom i ostalim sestrama mironosicama. Onda joj se prvo javio, i to dva puta, vaskrsli Hristos i ona svedoči, do današnjeg dana, Njegovo Vaskrsenje još tada prohodeći do dalekog Rima, Palestine, Izraela, a onda i Efesa, gde se upokojila i bila zajedno sa svojim bratom Jovanom Bogoslovom, ljubljenim Hristovim učenikom. Tako je i Sveti Sava isterao demone iz svih ćoškova srpskih zemalja, blagoslovio ovaj narod i osveštao ga, iz svakog ćoška duše srpske. Više demonska sila nema nad nama vlast, ali, kao što je stradala Marija Magdalina, išla puna iskušenja i prepreka životnih, tako i Crkva Božja i ova Eparhija, koja je deo organski Crkve Hristove i jedne svete, saborne i apostolske Srpske Pravoslavne Crkve, prolazi kroz vekove golgotu i svedoči ono što je svedočila Marija Magdalina – Hrista vaskrsloga.

Danas smo se setili i svih postradalih na današnji dan u zločinačkoj akciji „Oluja“ i drago mi je što je moj brat Kirilo ovde, iz tog kraja, koji tamo naš narod okuplja, krepi, teši, osnažuje i bodri, uliva im nadu i veru da izdrže danas na tom prostoru odakle je 250 hiljada ljudi proterano, a hiljade pobijeno nejači. Danas smo ih se setili, a i podigli smo u slavu Božju ovaj kolač u spomen Svete Marije Magdaline, da se Vaskrsenja sećamo i tog krajnjeg cilja koji nam je naznačen. Hvala ovim divnim pojcima i horu, koji je ovako divno pojao na slavi eparhijskoj, svima vama koji ste se ovde sabrali. Zamolio bih Visokopreosvećenog Mitropolita, koji je na svojim plećima, zajedno sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem, najveći teret poneo još od devedesetih godina, te velike i slavne obnove, čudesne epohe na ovom prostoru i Eparhije budimljansko-nikšićke, najveći teret poneo u njenoj obnovi duhovnoj i materijalnoj, meni klecavom i nemoćnom dao da ovde produžim to njihovo veliko delo koje su započeli, da nas mitropolit Joanikije blagoslovi, uteši i da nam kaže reč“.

Sabranje je arhipastirskim slovom zatim poučio Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije:

„Pomolili smo se Bogu i čuli smo sve što je bilo potrebno da se kaže danas povodom ove slave. Ja samo želim da čestitam slavu Njegovom Visokopreosveštenstvu, dragom u Hristu bratu, Mitropolitu Metodiju, sveštenstvu, monaštvu i celom narodu Eparhije budimljansko-nikšićke. Tako je to nekako dato od Boga da dobar deo istorije Eparhije budimljansko-nikšićke kao da možemo iščitati iz života Svete Marije Magdaline. Kao što je ona tri dana i tri noći saraspinjala se Hristovim stradanjima, Hristovom krstu, Njegovom raspeću i Njegovoj smrti, ali je dočekala Vaskrsenje i duhovno obnovljenje i obukla se u blagodat Svetog Duha, tako je i ova svetosavska eparhija za poslednjih preko tri stotine godina stradala i bila na krstu dokle se, silom krsta Hristovog i Vaskrsenja Njegovog, nije obnovila. Evo, hvala Bogu, obnovila se i obradovala se i obukla se u blagodat Svetog Duha, a dejstvo te blagodati vidimo po celoj Eparhiji budimljansko-nikšićkoj, poju sveti hramovi, obnavljaju se stare svetinje, podižu se nove svetinje i, evo, hvala Bogu, svi se radujemo što ova svetinja se, već, završava. Možemo nazreti kakva će biti njena lepota kada se sve ovo lepo završi, kada se hram ukrasi, kada se freskopiše i osveti. Daće Bog da nas ova svetinja ovde sve sabere, da i to bude jedan znak, a može biti i kruna naše duhovne obnove. Srećna slava i Bog vas blagoslovio, svima na zdravlje i na spasenje, molitve Svete Marije Magdaline, velike zastupnice svih hrišćana, velike pred Bogom molitvenice, za sve nas neka budu sa svima vama, sa vašim porodicama, sa vašim domovima, sa vašim potomstvom. Amin. Bože daj, na mnoga i blaga leta“.

Povodom eparhijske slave organizovan je prigodan kulturno-umetnički program. Zajedničarenje je nastavljeno uz trpezu ljubavi u porti Sabornog hrama u Beranama.

Izvor: Eparhija budimljansko-nikšićka