Богојављење, сриједа 19. јануар
19/01/2022
Свети мученици Јулијан и Василиса, петак, 21. јануар
21/01/2022

Свети Јован Крститељ, четвртак, 20. јануар

Свети Јован Крститељ, четвртак, 20. јануар

Свети Јован Крститељ

Јован Крститељ и Претеча био је син свештеника Захарије и његове жене Јелисавете. До тридесете године живио је аскетским животом у Јудејској пустињи. Одјећа му је била сашивена од камиље длаке, а огрнут је био кожним опасачем. У пустињи се хранио скакавцима и дивљим медом и био је посвећен посту, молитви и покајању.

Свети Јован је најављивао долазак Спаситеља позивајући све на покајање ријечима: Покајте се, јер се приближи Царство Божје. На тај начин је свједочио да је Царство Божије сам Христос те да је потребно покајање да бисмо могли да прихватимо Христа, односно Царство Божје које долази.

Главна улога Јована Крститеља одиграла се на дан Бојогављења, због чега је Црква у петом вијеку одредила да се његов спомен прославља и дан послије тог великог празника, као што се и дан по Божићу прославља Сабор Пресвете Богородице.

За Јована је сам Господ Христос рекао да је био највећи међу рођенима од жене, а Свето писмо га назива анђелом. Због тога се свети Јован у црквеном иконопису често приказује са крилима анђела.

За спомен светог Претече у јануару везује се и догађај са преносом његове руке у Антиохију. Наиме, јеванђелист Лука пожелио је да пренесе у Антиохију тијело Јованово из Севастије, гдје је велики пророк био обезглављен по наредби цара Ирода. Успио је да добије и пренесе само једну руку. Она се у Антиохији чувала све до десетог вијека, када је пренијета у Цариград.

Због његовог значаја у домостроју спасења, Црква је одриједила да сваки уторак у години буде посвећен светом Претечи, а његов спомен прославља се више пута током године.

Међу православним Србима Сабор светог Јована је друга по распрострањености крсна слава, одмах послије светог Николе, а бројни су и храмови у читавом хришћанском свијету њему посвећени.

Дневна читања на Сабор Јована Крститеља, 7/20. јануар

Дела Светих Апостола
(зач. 42)

Дап (19, 1-8)

У дане оне, догоди се, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,

Рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.

А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово.

А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.

А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.

И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху.

А бијаше људи свега око дванаест.

И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.

Јеванђеље по Јовану
(зач. 3)

Јн. 1, 29-34

У вријеме оно, видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!

Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше.

И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом.

И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему.

И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим.

И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.