Свети пророк Малахија, недјеља, 16. јануар
16/01/2022Свети мученици Теопемт и Теона, уторак, 18. јануар
18/01/2022
Сабор светих седамдесет апостола
Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповијед Јеванђеља:
И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи… Идите, ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове (Лк 10, 1, 5).
Но као што је Јуда, један од Дванаесторице, отпао од Господа, тако су и неки из круга Седамдесет апостола одустали, не с намјером да издају Господа, него по немоћи људској и маловјерности. Као што је Јудино мјесто било попуњено, тако су и на мјеста ових седамдесет бирани други апостоли. Седамдесеторица су имали исто послање као и дванаест великих апостола. Били су њихови помоћници у ширењу Јеванђеља и утврђивању Цркве Божје у свијету.
Свети Јевстатије Први, Архиепископ српски (1279-1286)
Рођен је у Жупи будимљанској. Као младић отишао је у манастир светог арханђела Михаила на Превлаци, у Боки Которској (недалеко од Тивта), гдје је било сједиште Епархије зетске. Прије тога образовање је стицао уз приватног учитеља, а потом се у манастиру учио божанским наукама и канонима.
Замонашио га је Епископ зетски Неофит. Као јеромонах, Јевстатије је посјетио Свету земљу, а потом дуже вријеме боравио на Светој Гори. Био је од 1262. до 1265. игуман Хиландара.
На катедри зетских епископа наслиједио је 1270. године епископа Неофита. Архиепископ српски постао је у јуну 1279. године, након смрти архиепископа Јоаникија.
Архиепископ Јевстатије управљао је Српском црквом седам година. Представио се 4. јануара 1286. године. Сахрањен је у манастиру Жичи. Касније су његове мошти пренијете у Пећку патријаршију.
Дневна читања - понедјељак 31. по Педесетници
Посланица светог апостола Павла Јеврејима
Јев. 329 (11, 17-23, 27-31)
Браћо, вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме,
Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види.
Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих.
Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се.
Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана.
Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.Јеванђеље по Марку
Мк. 42 (9,42-10,1)
Рече Господ: И који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.
И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени.
Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.
И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.
