Рођен је у богатој породици у Доњој Теби (Тиви), у Египту.
За вријеме гоњења хришћана под Децијем Трајаном (249-251) Павле, који је имао тек 15 година, остао је без оба родитеља. У страху да га гонитељима не поткаже његов зет, идолопоклоник, јер је захтјевао и Павлов дио наслиједства, преподобни Павле је предао сестри свој дио и отишао у пустињу, тражећи спасење. У тишини пустиње, светитељ је пронашао вријеме за непрестано созерцање (сагледавање, контемплацију) и молитву.
Када је прошло гоњење хришћана, иако је наишао период мира, Павле је одлучио да до краја живота остане у пустињи и подвизава се. Мноштво отшелника (монаха који су живјели сами у пустињи), долазило је да би чуло преподобног и да би се са њим саветовали.
Глас о њему дошао је и до светог Антонија Великог, оца отшелништва, који је дошао и сусрео се са преподобним. Када је, након неколико мјесеци, поново дошао да се види са светим Павлом, Антоније је затекао преподобног упокојеног и два лава како стоје покрај гроба, који су сами канџама ископали за тијело светитеља.
Велики овај пустињак упокојио се када је имао 113 година.