Како је блага, светла и добра врлина трезвоумља

46. Најпре се јавља прилог, затим долази до спајања у коме се наше помисли мешају са помислима лукавих демона, онда долази до слагања у коме се обе врсте помисли слажу на зло и решавају како да га изведу, и на крају долази до чулног дела или греха. Међутим, ако је ум трезвен, ако пази на себе, те ако посредством противљења и призивања Господа Исуса прогони прилог од самог његовог појављивања, ништа се од онога што обично следи за њим неће десити. Јер, као бестелесан, лукави душе може да обмањује само преко маштања и помисли. 0 прилозима пророк Давид говори: Изјутра убијам све што је грешно на земљи (Пс. 100, 8), док о слагању велики Мојсије говори: Немој се мешати са њима (Изл. 23, 32).

47. Ум са умом невидљиво води борбу – демонски ум са нашим умом. Стога сваког минута из дубине душе треба призивати Господа Исуса како би отерао демонски ум и како би нам, као Човекољубац, даровао победу.

48. Нека ти као образац срдачног безмолвија послужи онај ко у рукама држи огледало и пажљиво гледа у њега. Када будеш (почео да му подражаваш) увидећеш како се мислено у твоме срцу изображава и добро и зло.

49. Увек пази да уопште немаш никакву помисао у срцу, ни неприкладну, ни благовидну, како би лакше разазнавао туђинце, тј. првородне египатске синове (прилоге).

50. Како је блага, пријатна, светла, добра и ведра врлина трезвоумља! Христе Боже, коју ти управљаш и коју људски ум са великим смирењем бодро проходи! Јер, она до мора и дубине сагледавања распростире своје гране, и до река сладосних Божанствених тајни своје изданке (Пс.79,12). Она освежава ум кога издавна опаљује нечастивост сланости лукавих демонских помисли и бесног мудровања тела, у коме је смрт.

Добротољубље: Душекорисне и спасоносне стотине преподобног Исихија,

презвитера јерусалимског Теодулу, о трезвоумљу и молитви