Исповијест и сабор свештенства Митрополије загребачко-љубљанске

У сриједу, 26. марта, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је Свету литургију Пређеосвећених дарова у гимназијској капели Светог Саве на Светом Духу у Загребу. Прије богослужења свештенство митрополије приступило је светој тајни исповијести. Исповиједник је био протојереј-ставрофор Мићо Костић, умировљени ријечки парох из Епархије горњокарловачке.

На Светој литургији Епископ Кирило је протојерејским чином одликовао јереје Ђорђа Филиповића, загребачког пароха, и Горана Шљивића, пароха у Цељу.

Заједничарење је настављено у свечаној сали Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић гдје је свештеник Милан Јовановић, парох у Марибору одржао предавање на тему „Пост и молитва“. Потом се окупљеним свештенослужитељима поздравним говором обратио и Епископ Кирило.

Владика Кирило говорио је о значају изношења и поклањања Крсту баш током средишње недјељи Великог Поста. „Прије Христовог страдања којим је Он до краја извршио сав домострој спасења палог човјека, ми, у перспективи Васкрса, узимамо крст свој и идемо за Њим. Тиме, на неки начин, довршавамо Христово страдање за спасење човјека и све твари. Оно што је Христос већ извршио, а то је и својеврсна антиномија, односно парадокс, Свети Дух кроз Цркву савршава. То је оно што треба сви да знамо, да наш труд није узалуд пред Господом, ма гдје се трудили, на личном плану – у парохији, у манастиру, епископији, па и у цијелој помјесној Цркви. Има нека тајна, благодатна веза која нас све сједињује, којом се сав наш подвиг, као каменчић уграђује и спаја у мозаик лика Христовог. Тако сваки подвиг има, дакле, не појединачни, већ заједнички циљ. На крају, ми се и молимо ријечима Оче наш, а не Оче мој. Спасавамо се заједно. То нам говори и о одговорности Цркве, јер са нама је Дух Свети, равносилан Оцу и Сину“, казао је владика Кирило и нагласио да је на Цркви велика одговорност јер она довршава дјело Спаситељево. „Исте силе које су биле Спаситељу на путу, су на путу и раду Цркве у сваком времену“, упозорио је.

Владика је говорио и о Пређеосвећеној Литургији, њеном историјском развоју и важности њеног служења у парохијским заједницама. „Литургија Пређеосвећених Дарова је сјајан показатељ како треба да се молимо. У њој се молимо и молитвом светог Јефрема Сирина, која је својеврсна застава поста, јер с њом завршавамо свако богослужење, она је у центру Поста“, рекао је владика Кирило.

Епископ је и истакао да је тајна ношења крста у томе „да сви допринесемо испуњењу домостроја спасења које је Спаситељ савршио, али Он чека да се разгори тај огањ на земљи, Он жели да се сви људи спасу, али евидентно је, нажалост, да се то неће десити. Црква све људе позива на спасење. Ми треба да се молимо за спасење свих и да схватимо да је ношење крста сопственог и идење за Христом велиика одговорност како за наше лично спасење, тако и за спасење свих око нас, породице, нашег стада, али и све твари“.

Након владикиног обраћања свештенству, услиједила је плодна размјена искустава из парохијске праксе и разговор о изазовима са којима се свештеници најчешће суочавају.

П.К.