Imati srce uvek u dubokoj tišini…

Pouke svetog Isihija Jerusalimskog o molitvi i trezvoumlju (4)

14. Jedan način trezvoumlja jeste: budno paziti na maštanje ili prilog. Jer, bez maštanja satana ne može da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga obmanuo.

15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tišini, bezmolvno u odnosu na svaku pomisao i u molitvi.

16. I opet drugi je: neprestano u smirenosti prizivati u pomoć Gospoda Isusa Hrista.

17. I opet drugi je: u duši imati neprestano sećanje na smrtni čas.

18. Sve ove delatnosti, ljubljeni, slično vratarima brane ulaz rđavim pomislima. O tome, pak, da uvek treba gledati na nebo (zanimajući um sagledavanjem nebeskih stvari), ni u šta ne računajući zemlju (i sve zemno), (što je, takođe, jedan od snažnih načina trezvoumlja), ja ću, uz pomoć Boga koji daje reč, detaljnije pogovoriti na drugom mestu.

19. Ukoliko presečemo uzroke strasti (tj. povode koji ih pobuđuju), te se poduhvatimo duhovnih dela samo na kratko vreme, ali nam bavljenje njima ne postane jedino zanimanje za ceo život, opet ćemo se lako vratiti telesnim strastima. I od tog (dobrog poduhvata) nećemo imati nikakve koristi, osim što će nam se um samo još većma pomračiti i što ćemo još dublje potonuti u veštastveno.

20. Onaj ko se podvizava u unutrašnjosti, svakog momenta treba da poseduje četiri delanja: smirenje, krajnju pažnju, protivrečenje (pomislima) i molitvu. Smirenje treba da ima, budući da se bori protiv gordih demona, a njemu je uvek pri srcu potrebna pomoć Hristova, koji nenavidi gorde (Prič.3,34); pažnju, jer srce treba da mu je slobodno od svake pomisli, pa čak i one koja izgleda dobra; protivrečenje (pomislima), jer sa gnevom treba da se suprotstavi lukavome čim oštrim umom prepozna kako mu prilazi, kao što je rečeno: I odgovoriću onima koji me vređaju. Zar se moja duša neće povinovati Gospodu?(Ps.119,42; 62,1); molitvu, jer posle protivrečenja treba iz dubine srca neizrecivim uzdasima da zavapi Hristu. Tada će sam podvižnik videti kako se obožavanim imenom Isusovim razvejava neprijatelj i njegova maštarija, slično prahu ili dimu pred vetrom.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi