Илиндан у Новосељанима

Храм у Новосељанима због своје дуге историје која сеже још од 1700. године, када је саграђен, има посебан значај за житеље бјеловарског краја.

У недјељу, 2. августа на празник Светог пророка Илије прослављена је љетња слава храма Благовијести Пресвете Богородице у Новосељанима надомак Бјеловара.

Светом литургијом налчаствовао је јереј Миломир Гвојић, парох великописанички, а саслуживали су му јереји Немања Ђурић, парох сисачки, Стефан Максимовић, парох бјеловарски и ђакон Алексеј Гојсовић (Епархија осечкопољска и барањска).

У литургијској бесједи отац Немања је истакао да је Свети Илија веома поштован у нашем народу, јер је он био тај који преноси глас Божји, али и уједно онај који на сваком мјесту свједочи Бога и најављује Христа.

„Свети Илија је чинио многа чудеса, о чему свједочи и то како се иконопише на иконама, па видимо да је на некима у пећини са гавраном(јер му је он доносио хљеб и месо, кад је побјегао у пустињу од гњева цара Ахава) или са кочијама да се узноси на небо или тако што убија 450 лажних пророка који су служили сатани. Свето Писмо каже да ће се, као што се вазнео на небо огњеним колима, прије Другог Христовог доласка он први појавити да најави долазак Господњи“, рекао је јереј Ђурић.

У својој проповиједи отац Немања позвао се на ријечи Јустина Поповића који је наводио да је свети Илија „свједок Јединог Истинитог Бога, највећи и најнеустрашивији. Јачи од смрти, јер када је дошао дан сусрета са смрћу, све су смрти бјежале од њега, а огњена кола са огњеним коњима вазнела су га на небо пред очима његовог ученика светог Пророка Јелисеја. Отишао је на небо као цар земље.

„Сав огањ: у вјери у молитви, у ревности, иде на небо да задиви Анђеле, и људима да се јави на гори Тавор да би показао да небески свијет учествује у Христовом Преображењу“, ријечи су Јустина Ћелијског којима је отац Немања завршио бесједу закључивши да ако слиједимо праве и истинске вриједнсоти вјере хришћанске и сами можемо очекивати чудеса у временима безнађа и безизлаза.

Храм у Новосељанима због своје дуге историје која сеже још од 1700. године, када је саграђен, има посебан значај за житеље бјеловарског краја.

Домаћин, отац Стефан, парох бјеловарски навео је да иако на овој цркви има још доста посла, захваљујући интересовању парохијана она је увијек у очуваном стању и што је најважније у богослужбеној употреби. Напоменуо је да је овог љета у потпуности преуређена унутрашњост парохијске сале, урађени су зидови, окречена је и офарбана ламперија. Посебно се захвалио мајсторима који су својим несебичним радом допринијели да она добије нови изглед, али и свим добрим људима који су прилозима помогли да се купи материјал.

„У наредном периоду у плану је да се уради и фасада на парохијској сали, а уз Божију помоћ, ни ту неће бити крај радова на обнови ове светиње“, рекао је парох бјеловарски захваливши и свима који су данима учествовали у припреми љетње славе овог храма.

Након благосиљања славских дарова заједничарење је настављено за трпезом љубави и под крошњама чувене липе испред храма, за коју се вјерује да је посађена још прије него је храм овдје саграђен.

Невена Максимовић