Hrišćansko pamćenje je osvetljeno ljubavlju koja žrtvu predaka pretvara u blagodarnost, a njihov podvig u poziv da budemo bolji ljudi, ljudi mira

– Hrišćansko pamćenje osvetljeno je ljubavlju. Ono žrtvu predaka pretvara u blagodarnost, a njihov podvig u poziv da i sami budemo bolji ljudi, ljudi mira. Gospod kaže: „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božji nazvati“ (Mt 5, 9). Mirotvorci su oni koji spajaju razdvojene, isceljuju rane, pružaju ruku bratu i svojim životom svedoče da su ljubav i zagrljaj jači od svake podele – poručio je večeras, 28. jula 2026. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije na svečanoj akademiji održanoj u porti Saborne crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću povodom proslave 150. godišnjice Bitke na Vučjem Dolu.

U nastavku donosimo besedu Patrijarha srpskog g. Porfirija u celosti:

Visokopreosvećeni Vladiko, dragi nam u Hristu brate i dobri domaćine ovog blagoslovenog sabranja, uvaženi predstavnici državnih i društvenih ustanova, braćo i sestre, dragi sinovi i kćeri ovih čestitih i junačkih krajeva,

Sabrali smo se danas u porti Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, pod molitvenim pokrovom ovog velikog ugodnika Božjeg, slava mu i milost, da obeležimo sto pedeset godina od Vučedolske bitke, jednog od velikih i sudbonosnih događaja srpske istorije. Sa ovog svetog mesta mislima i molitvom okrećemo se Vučijem Dolu, gde su naši preci utemeljeni na veri pravoslavnoj i Jevanđelju Hristovom, braneći svoje domove, veru, čast i slobodu, ostavili svedočanstvo hrabrosti, sloge i žrtvene ljubavi prema svom narodu. A mogli su radi ovozemaljske udobnosti, kao i mnogi drugi, da se odreknu sebe i svoga.

Sabrali smo se da zablagodarimo Bogu i da u molitvenom sećanju pomenemo vojskovođe, vojnike i sve znane i neznane ljude čiji su podvig i stradanje ugrađeni u slobodu koju su kasnija pokolenja primila kao dragoceni dar. Njihova žrtva predstavlja ostvarenje reči Gospodnjih: „Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jn 15, 13).

O onome što se na Vučjem Dolu dogodilo svedoče istorija, narodno pamćenje i pesma. Na tom mestu našli su se, rame uz rame, Srbi iz različitih plemena i bratstava — Crnogorci, Brđani i Hercegovci — deca iste svetosavske vere i naslednici Svetolazarevskog predanja, predvođeni knjazom Nikolom, vojvodama, serdarima i barjaktarima. U času velikog iskušenja stajali su jedni uz druge, svesni da se sloboda zadobija i čuva slogom, vernošću i spremnošću na žrtvu.

Vučiji do ostaje trajno svedočanstvo vere, nade i ljubavi, ali i snage jedinstva i zajedništva. Potvrđuje nam da, živeći za brata i bližnjega, nadilazimo granice sopstvenih mogućnosti i postajemo sposobni za podvig koji prevazilazi pojedinca. Time se u nama potvrđuje reč Svetog apostola Pavla da smo udovi jedni drugima i jedno telo, te da se radost i stradanje svakoga od nas tiču čitave zajednice (1 Kor 12, 26-27).

S tim uverenjem naši preci su krenuli u boj da brane svoje domove, svoju decu, svoje svetinje i pravo da žive kao slobodni ljudi. Njihov podvig otkriva da sloboda ima i duboku duhovnu meru, da počinje u našem srcu, u našoj sposobnosti da živimo u istini, da služimo bližnjem i da se oslobađamo mržnje, zavisti, gordosti i sebičnosti.

Gospod nas poziva da ljubimo bližnjega svoga kao samoga sebe, i više od toga, poziva nas da ljubimo neprijatelje svoje, da blagosiljamo one koji nas kunu i da činimo dobro onima koji nas mrze (Lk 6, 27-28). Naravno da nije jednostavno voleti neprijatelje, ali bojim se, braćo i sestre, da smo mi na ivici da potpuno izokrenemo reči Božje i proglasimo da je ispravno i bezmalo bogougodno da mrzimo i brata svoga.

Sledujući Svetom apostolu Pavlu, Sveti ava Justin Ćelijski nas poučava da ono što ne možemo sami ipak možemo blagodaću, ljubavlju i silom Božjom i  poručuje: „Kao što mesec ne može da sija bez sunca, tako i čovek ne može da voli čoveka bez Boga“. Ljubav prema bližnjem izvire iz ljubavi Božje. Kada je srce okrenuto Hristu, u drugom čoveku prepoznajemo brata, ikonu Božju i onoga za koga je Gospod prolio svoju krv. Tada ljubav prema svakom čoveku, na kraju i prema svome narodu, postaje čista, žrtvena i jevanđeljska, jer nas vodi služenju bližnjem, čuvanju jedinstva zajednice i poštovanju svakog ljudskog života. Važno je da nam Gospod Hristos i Njegova Crkva budu na prvom mestu jer tada i samo tada sve ostalo dolazi na svoje mesto.

Kada narodni pesnik kaže: „Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“, on nas ne poziva da prezremo zemaljski život, nego da ga ispunimo večnim smislom. Sve što je zemaljsko dobija svoju punoću tek kada je ukorenjeno u Hristu, tek kada ima svoju nebesku vertikalu. Tada i lični podvig i narodna istorija služe istini, pravdi, dobroti i ljubavi i postaju put ka Carstvu Božjem.

Reči „Za Krst časni i slobodu zlatnu“ možemo pravilno razumeti samo u svetlosti Jevanđelja. Krst je znak Hristove žrtvene ljubavi, ljubavi koja ne traži tuđu smrt, nego je spremna da sebe prinese za život bližnjega. Sloboda je zlatna kada je prožeta odgovornošću, istinom i dobrotom, kada postaje prostor u kojem čovek može da čini dobro i da služi drugome.

I naše današnje sabranje slavi život, ljubav i žrtvu. Slavi hrabrost čoveka koji štiti nejakoga, čuva bližnjega i spreman je da sebe prinese za opšte dobro. Blagodaću Božjom i dobrotom mitropolita Metodija sabrali smo se da iz prošlosti crpemo pouke i smernice za današnja raskršća na kojima se nalazimo, kao i snagu za mir, pomirenje i međusobno razumevanje; da razumemo da ne možemo jedni bez drugih i da smo jedni drugima potrebni.
Hrišćansko pamćenje osvetljeno je ljubavlju. Ono žrtvu predaka pretvara u blagodarnost, a njihov podvig u poziv da i sami budemo bolji ljudi, ljudi mira. Gospod kaže: „Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božji nazvati“ (Mt 5, 9). Mirotvorci su oni koji spajaju razdvojene, isceljuju rane, pružaju ruku bratu i svojim životom svedoče da su ljubav i zagrljaj jači od svake podele.

To znači da smo pozvani da prolazne, parcijalne, političke, ideološke i sve druge pojedinačne interese podredimo zajedničkom dobru, imajući na umu da smo u Hristu udovi jedni drugima, da smo jedan narod i da je svakome dat dar da sebe prinosi na izgrađivanje jedinstva Crkve. Među nama postoje različiti darovi, iskustva i pogledi, i upravo nas ta raznolikost, kada je prožeta ljubavlju i smirenjem, u jedinstvu čini bogatijima.

Zato nam i danas snažno odjekuju reči Svetog apostola Pavla: „Molim vas, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi isto govorite i da ne bude među vama razdora, nego da budete utvrđeni u istom razumu i istoj misli“ (1 Kor 1, 10). Ove reči su poziv na jednodušnost u Hristu, na međusobno poverenje i bratsku ljubav. Zato ne smemo dozvoliti da naše različitosti postanu povod za razdvajanje, podizanje zidova, međusobnu sumnju i neslogu, utoliko pre što i danas, kao i nekada, ima onih koji naše podele nastoje da upotrebe za sopstvene ciljeve, suprotne našem zajedničkom dobru.

Stoga danas, sabrani pred hramom Svetog Vasilija Ostroškog, mislima okrenuti Vučjem Dolu, jednim ustima i jednim srcem, istom pravoslavnom verom, kao jedna Pravoslavna Crkva Hristova uznosimo molitve za mir i razumevanje među narodima, za slogu u porodicama, među susedima, prijateljima i srodnicima. Neka uspomena na pretke živi u nama kroz veru, slogu, odgovornost i delatnu ljubav.

Neka je večni spomen svim vojskovođama i vojnicima koji su se na Vučjem Dolu borili i živote položili za Krst časni i slobodu zlatnu.

Neka Gospod svima nama, molitvama Svetog Vasilija Ostroškog, podari mudrost da prošlost pamtimo sa blagodarnošću, sadašnjost živimo u miru i čestitosti, a budućnost gradimo u bratskoj ljubavi. Blagoslov Gospodnji neka bude na svima vama. Amin.

***

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je stigao u popodnevnim časovima 28. jula 2026. godine u Podgoricu. Patrijarha srpskog i njegovu sveštenu pratnju na podgoričkom aerodromu su dočekali visokopreosvećena gospoda mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije i budimljansko-nikšićki Metodije.

Patrijarh srpski g. Porfirije se zatim uputio u Nikšić, gde je svečano dočekan u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Večernjoj službi i svečanom činu doksologije prisustvovali su visokopreosvećena gospoda mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije i budimljansko-nikšićki Metodije, koji je poglavaru Srpske Pravoslavne Crkve uputio reči dobrodošlice naglasivši da verni narod u njegovom dolasku prepoznaje samog Hrista i naslednika Svetog Save:

– Danas je ova naša mučenička srpska gruda i ovaj sveti hram postao opipljivo parče Nebeskog Jerusalima, jer u Vašem licu primamo samog Hrista Gospoda i naslednika trona Svetog Save. Vaš dolazak u Eparhiju budimljansko-nikšićku jeste projava pune svetosavske sabornosti. Neka današnje svetosavsko sabranje otkloni svaku ljudsku razjedinjenost. Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

Tom svečanom prilikom, Patrijarh srpski g. Porfirije je poručio: – Dolazim kao jedan od vas da se zajedno molimo Bogu za mir, jedinstvo, slogu i međusobno razumevanje. Besedu Njegove Svetosti u celosti možete pročitati OVDE.

U večernjim časovima u porti nikšićkog Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog održana je svečana akademija koju su, povodom 150. godišnjice Bitke na Vučjem Dolu, organizovali blagodarni potomci u čast slavnih junačkih predaka. Svečnosti su prisustvovali: visokopreosvećena gospoda mitropoliti dabrobosanski Hrizostom, crnogorsko-primorski Joanikije, šumadijski Jovan, mileševski Atanasije, kruševački David, timočki Ilarion, niški Arsenije, zahumsko-hercegovački i stonsko-primorski Dimitrije i budimljansko-nikšićki Metodije; i preosvećena gospoda episkopi buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, valjevski Isihije i vikarni dioklijski Pajsije.

Poželeo dobrodošlicu Patrijarhu srpskom g. Porfiriju, koji je došao da blagoslovi crkvene i svenarodne svečanosti povodom 150. godišnjnice Vučedolske pobede, Mitropolit crnogorsko-primorski je naglasio:

– Raduju se na nebesima duše vučedolskih vitezova što ste došli da ih pomenete pred Živim Bogom i njegovim narodom na mestu koje oni zališe svojom junačkom krvlju. Ovo je prvi put da srpski Patrijarh posećuje Vučiji Do i da na tom žrtvenom mestu služi svetu Liturgiju. To je najveće priznanje vučedolskim junacima, ali i nama njihovim potomcima!

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije će sutra, 29. jula 2026. godine, na praznik Svetog Atinogena, načalstvovati svetom Liturgijom u hramu posvećenom tom sveštenomučeniku i velikom ugodniku Božjem na Vučjem Dolu uz sasluženje više arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve sa početkom u 9 časova.

Pobeda na Vučjem Dolu u istoriji srpskog naroda ostala je zapisana zlatnim slovima kao jedan od najsvetlijih primera zajedništva i odanosti, čojstva i junaštva, hrabrosti i istrajnosti u borbi za slobodu.

Izvor: spc.rs