Храмовна слава у Новом Месту

„Свети Сава и Симеон Мироточиви су радили у свом времену, али су постали ванвремени, сјединили су се са Христом и тако постали вјечни. Свети Сава се увијек моли за наш народ, а и ми се ових дана, као и сваки дан, молимо да обожи, сложи и умножи наш народ“, рекао је владика Кирило.

Слава храма у Новом Месту, који носи име Светог Саве, прослављена је у недјељу, 28. јануара, а Свету Литургију служио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске. Саслуживали су му свештеници Александар Обрадовић, Раде Деспотовић, Веселин Ристић, Данијел Николић, парох у Новом Месту и ђакон Александар Лукић.

По завршетку Свете Литургије благословени су славски дарови, а услиједио је и славски ручак у спортској дворани Основне школе „Бршљин“. На ручку је био и бискуп Новог Места и предсједник Словеначке бискупске конференције монсињор Андреј Саје. Кум овогодишње славе био је Небојша Рулић.

Епископ Кирило је изразио захвалност Римокатоличкој цркви на уступању богослужбеног простора – капеле у Новом Месту, коју наша парохија користи већ више од 40 година. Вјернике је позвао, да подрже куповину црквеног земљишта и градњу сопствене цркве у Новом Месту, прве на простору Словеније након скоро једног вијека.

У бесједи на Литургији, владика Кирило је подсјетио да је Свети Сава рођен као Растко у лози Немањића, али да је као врло млад све оставио и замонашио се у манастиру Пантелејмон, гдје је добио име Сава.

„Он је послушао глас Христов и угледао се на Њега, јер и Христос, син Божји, Творац васељене је осиромашио, оставио је свога Оца и оваплотио се као човјек – осиромашио да би нас обогатио својом благодаћу и својим богатством. Тако је и Свети Сава осиромашио, постао је монах, да би много година обогатио свој народ, својом просвјетом, својом благодаћу коју је стекао у подвигу на Светој Гори Атонској. Бог од нас тражи такву вјеру. Није случајно да су Стефан Немања, касније Симеон и Свети Сава постали родоначелници, темељи нашег народа, као што није случајно да су Аврам и Исак, његов син, поставили темеље Старог Израиља, али и Новог Израиља-хришћана. Господ је Авраму због његове вјере обећао да ће му се у Исаку благословити сјеме и да ће тог сјемена бити као звијезда на небу, мислећи не само на тадашњу Цркву, него и на Нови Израиљ који се развио из те старозавјетне Цркве. Шта се то допало Богу код Аврама, а касније код Стефана Немање да је он баш њих изабрао да буду родоначелници народа, они на које ће се угледати покољења? Управо је то, како и Свети оци објашњавају, вјера која је јача од смрти“, рекао је владика Кирило.

Епископ Кирило подсјећа да је Аврам из послушања према Богу ишао на брдо Морију, данашњу Голготу, тј. мјесто на ком је распет Господ Исус Христос и гдје је изграђен Јерусалимски храм, како би жртвовао свог првенца Исака Господу. Међутим, Господ је послао ангела који је зауставио његову руку и Исак није тада жртвован, него се показао ован који је прињет на жртву Господу, а Аврамову вјеру је Господ наградио.

„Аврам је повјеровао да Господ може из мртвих да васкрсне, дакле то је та вјера која је јача од смрти. Исто то видимо и у примјеру Светога Саве и Преподобног Симеона Мироточивог, јер је Растко умро за овај свијет, а његов отац дуго то није могао да прихвати. Он и његова супруга Ана, касније у монаштву Анастасија, молили су свог сина да се врати на двор. Међутим, на крају и сам Стефан одлази на Свету Гору и у монаштву добија име Симеон. То је диван примјер љубави између оца и сина. Господ награђује, посебно обраћа пажњу на те људе, на те породице, које су њему сличне, које пребивају у љубави. Тако је била јака љубав између оца и сина, Стефана и Растка, да је и отац пристао на умирање за овај свијет, односно показао је ту вјеру која је јача од смрти из те љубави према своме сину. Ту љубав и вјеру Свети Сава је описао можда у свом најљепшем дјелу ‘Житије Светог Симеона Мироточивог'“, испричао је владика Кирило у својој бесједи. Та вјера, напоменуо је, администратор Епархије загребачко-љубљанске, која је јача од смрти, у темељима је нашег народа и у вјекове док постоји српски народ њих двојица и њихова љубав ће бити руководитељ за наш народ.

Владика Кирило на Литургији у Новом Месту

„Свети Сава, тек када је сахранио свога оца и када се увјерио у чудотворно дејство његових моштију, јер је Симеон постао Мироточиви светитељ, добија виђење од оца да он треба да прими не само подвижничку круну, односно аскетску, него да прими и апостолску круну, да прихвати епископство и да пође и просвећује свој народ. Свети Сава се прије свега утврдио у православној вјери, а затим је кренуо да просвећује и свој народ. Прије свега он је зидао цркве, манастире, писао дјела црквене литературе – типике, затим канон – Крмчију, који је црквено-државни акт. Није се само старао за црквено устројство, него и за државно, имао је велики дар дипломатије. Кроз Номоканон је постао просветитељ не само нашега народа, Номоканон је ушао у основе црквеног законодавства Руског народа. Његова просветитељска улога превазилази границе Балкана. Он је написао и ‘Службу Симеону Мироточивом, која је једна од првих пјесничких дјела код нас. Све је то надахнуто било словенско-византијском књижевношћу. Он је био надахнут византијом и желио је да и његов народ и његова држава, односно српска држава буде устројена према том византијском моделу“, рекао је владика Кирило.

Подсјећајући на задужбине Светог Саве, Хиландар, Жичу, Студеницу, владика Кирило напомиње да је Свети Сава усппио и у томе да свештенство и монаштво постану просветитељи народа у смислу описмењивања народа.

Он се старао не само за ту мистичну страну наше душе, него и за нашу когнитивну силу у души, односно наш разум. Формира школе, а стара се не само за душевну страну, већ формира прву болницу у Студеници. Установљава три најбитније функције сваког друштва, цркву, школу и болницу.

„Оно што свако друштво ако хоће да буде здраво треба да се труди да подигне на највиши ниво, јер се болница брине о физичком, па и о духовном здрављу становништва, школа учи људе да разликују истину од лажи, а црква садржи све то, али и много више од тога, и оно што не могу дати ни болница, ни школа, штити народ од дејства злог духа. Зли дух је извор све лажи, све болести и сваког зла. Свети Сава као добри пастир и дипломата градио је мостове и према Истоку и према Западу. Сјетимо се његове дипломатске мисије када је на териотирји данашње Мађарске одвратио тадашњег краља да не напада Србију. Овај, када је видио духовност Светог Саве, послушао је његов савјет, као Божји савјет, и одустао од рата. Дакле, Свети Сава је и миротворац.  Тако да је то једна дивна породица, која је много тога учинила, али је све било крунисано Христом“, навео је владика Кирило.

Закључио је да су то светитељи који су радили у свом времену, али су постали ванвремени, сјединили су се са Христом и тако постали вјечни. Свети Сава се увијек моли за наш народ, а и ми се ових дана, а и сваки дан молимо да обожи, сложи и умножи наш народ, ма гдје год он живио.

Н.М.