Hodočašće sestara Lidije i Stefanide svetinjama Eparhije kruševačke

Sestre Lidija i Stefanida iz manastira Svetog apostola Luke i Svetog Petra Cetinjskog na Vindolu, po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa buenosajreskog i južno-centralnoameričkog dr Kirila, administratora Eparhije zagrebačko-ljubljanske, boravile su u pokloničkoj posjeti svetinjama Eparhije kruševačke. Svoje utiske sa ovog blagoslovenog putovanja zabilježile su u kratkom izvještaju koji donosimo u nastavku.

***

Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dr Kirila posetile smo lepote naše svete Srbije.

Na samom početku hodočašća posetile smo manastir Ribnicu u Eparhiji valjevskoj, gde nas je dočekao jeromonah Arsenije Jovanović, iguman manastira u Paštrovićima. Manastir je posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu.

Hodočašće smo nastavile u Eparhiji kruševačkoj. Na raniji poziv Njegovog Preosveštenstva Episkopa dr Davida otvorio nam se put za ovaj blagosloveni susret.

U Eparhiji kruševačkoj ugostio nas je Njegovo Preosveštenstvo Episkop dr David, sa kojim smo provele dragoceno vreme u dušekorisnom razgovoru i druženju.

Boravak u Kruševcu bio je namenjen upoznavanju bratstva i sestrinstva manastira, kao i poklonjenju svetinjama kojima služe.

Naš svaki dan počinjao je jutrenjem i Svetom liturgijom u crkvi Lazarici, gde se bogosluženja redovno služe. U ovom svetom hramu, po predanju, knez Lazar je pričestio svoju vojsku pred odlazak na Kosovo polje.

U prepodnevnim časovima posetile smo ženski manastir Đunis, koji svojom lepotom fascinira svakog posetioca, a nas je ispunio posebnim mirom Božje blagodati. Sestre su bile na jutarnjem poslušanju, a nakon srdačnog gostoprimstva dobile smo na dar veću količinu blagoslovene svete vode, poznate po blagoslovu za vid, kao i ikonu devojčice kojoj se javila Presveta Bogorodica.

Posetile smo i manastir Svetog Romana Sinaita, koji se nalazi u neposrednoj blizini. Poklonile smo se svetim moštima ovog velikog ugodnika Božjeg. Manastir potiče iz IX veka.

Vreme provedeno sa jeromonahom Nikolajem bilo je izuzetno dušekorisno. Otac nam je poklonio vrednu duhovnu literaturu za našu biblioteku, kao i ikone koje će ukrasiti naš bogoslužbeni prostor. Kao krunu našeg susreta pozvao nas je za pevnicu na zajedničko služenje večernje službe. Pred odlazak nam je darovao i klepalo kojim ćemo označavati početak bogosluženja u našem manastiru.

Sledećeg dana posetile smo Bagdalu. Sam naziv, u slobodnom prevodu sa turskog jezika, označava „božanski pogled“. Na ovom posebnom mestu, gde se gradi i oslikava hram Svetih Arhangela, o istoriji i značaju svetinje za narod Eparhije kruševačke govorio nam je jeromonah Sergej, iguman manastira.

Na Vidovdan 2020. godine izgrađen je Park minijatura „Srbija“. Park je oblikovan u vidu teritorije Srbije, sa označenih pet reka i deset gradova, a kroz minijature je predstavljeno deset najznačajnijih srpskih manastira.

Veći deo dana, po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva Episkopa dr Davida, a u pratnji protojereja-stavrofora Dragija Veškovca, sekretara Eparhije, i jeromonaha Sergeja, provele smo u bogatom i dušekorisnom razgovoru.

Oci su nas potom odveli u posetu sestrinstvu manastira Golubovac, koji je u fazi uspostavljanja i posvećen Svetoj velikomučenici Marini. Manastirom rukovodi mati Paraskeva.

Posetile smo i manastir Rudenicu iz XV veka, posvećen Svetom proroku Iliji. Manastir vodi igumanija Marta. Toga jutra bio je posebno ukrašen rascvetalim cvetnim gredicama, a u toku su radovi na obnovi i freskopisanju zimske kapele.

Put nas je zatim odveo do manastira Drenče, ili Dušmanice, iz XIV veka, posvećenog Vavedenju Presvete Bogorodice. Manastirom upravlja igumanija Fotina.

O Drenči se govori kao o majci svih moravskih crkava. Bila je dvorska crkva kneza Lazara u vreme gradnje Lazarice. Turci su je razrušili posle Kosovskog boja, a narod pobili na njenim ruševinama. Zbog svoje teške sudbine narod je naziva i Dušmanicom.

Poslednja svetinja našeg hodočašća bio je manastir Veluće iz XIV veka, jedan od dragocenih spomenika moravske arhitekture. Godine 1395. darovan je kao metoh ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Nekada se zvao Srebrenica, po obližnjem rudniku srebra i rečici koja protiče kroz selo.

Lepota ovog blagoslovenog putovanja i druženja može se razumeti jedino u dubokoj tišini i molitvenom miru koji su nas pratili na svakom koraku. Od jednostavnosti, topline i očinske ljubavi vladike Davida, pa sve do poslednjeg pozdrava i želje da se ponovo vidimo u Kruševcu, osećale smo iskrenu hrišćansku ljubav i gostoprimstvo.

Blagodarimo Gospodu na ovom daru i svima koji su nas primili i obogatili svojom ljubavlju, molitvom i pažnjom.

Sestre Lidija i Stefanifa iz manastira Svetog apostola Luke i Svetog Petra Cetinjskog na Vindolu