Ходочашће сестара Лидије и Стефаниде светињама Епархије крушевачке

Сестре Лидија и Стефанида из манастира Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског на Виндолу, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког др Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске, боравиле су у поклоничкој посјети светињама Епархије крушевачке. Своје утиске са овог благословеног путовања забиљежиле су у кратком извјештају који доносимо у наставку.

***

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа др Кирила посетиле смо лепоте наше свете Србије.

На самом почетку ходочашћа посетиле смо манастир Рибницу у Епархији ваљевској, где нас је дочекао јеромонах Арсеније Јовановић, игуман манастира у Паштровићима. Манастир је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.

Ходочашће смо наставиле у Епархији крушевачкој. На ранији позив Његовог Преосвештенства Епископа др Давида отворио нам се пут за овај благословени сусрет.

У Епархији крушевачкој угостио нас је Његово Преосвештенство Епископ др Давид, са којим смо провеле драгоцено време у душекорисном разговору и дружењу.

Боравак у Крушевцу био је намењен упознавању братства и сестринства манастира, као и поклоњењу светињама којима служе.

Наш сваки дан почињао је јутрењем и Светом литургијом у цркви Лазарици, где се богослужења редовно служе. У овом светом храму, по предању, кнез Лазар је причестио своју војску пред одлазак на Косово поље.

У преподневним часовима посетиле смо женски манастир Ђунис, који својом лепотом фасцинира сваког посетиоца, а нас је испунио посебним миром Божје благодати. Сестре су биле на јутарњем послушању, а након срдачног гостопримства добиле смо на дар већу количину благословене свете воде, познате по благослову за вид, као и икону девојчице којој се јавила Пресвета Богородица.

Посетиле смо и манастир Светог Романа Синаита, који се налази у непосредној близини. Поклониле смо се светим моштима овог великог угодника Божјег. Манастир потиче из ИX века.

Време проведено са јеромонахом Николајем било је изузетно душекорисно. Отац нам је поклонио вредну духовну литературу за нашу библиотеку, као и иконе које ће украсити наш богослужбени простор. Као круну нашег сусрета позвао нас је за певницу на заједничко служење вечерње службе. Пред одлазак нам је даровао и клепало којим ћемо означавати почетак богослужења у нашем манастиру.

Следећег дана посетиле смо Багдалу. Сам назив, у слободном преводу са турског језика, означава „божански поглед“. На овом посебном месту, где се гради и осликава храм Светих Архангела, о историји и значају светиње за народ Епархије крушевачке говорио нам је јеромонах Сергеј, игуман манастира.

На Видовдан 2020. године изграђен је Парк минијатура „Србија“. Парк је обликован у виду територије Србије, са означених пет река и десет градова, а кроз минијатуре је представљено десет најзначајнијих српских манастира.

Већи део дана, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа др Давида, а у пратњи протојереја-ставрофора Драгија Вешковца, секретара Епархије, и јеромонаха Сергеја, провеле смо у богатом и душекорисном разговору.

Оци су нас потом одвели у посету сестринству манастира Голубовац, који је у фази успостављања и посвећен Светој великомученици Марини. Манастиром руководи мати Параскева.

Посетиле смо и манастир Руденицу из XВ века, посвећен Светом пророку Илији. Манастир води игуманија Марта. Тога јутра био је посебно украшен расцветалим цветним гредицама, а у току су радови на обнови и фрескописању зимске капеле.

Пут нас је затим одвео до манастира Дренче, или Душманице, из XИВ века, посвећеног Ваведењу Пресвете Богородице. Манастиром управља игуманија Фотина.

О Дренчи се говори као о мајци свих моравских цркава. Била је дворска црква кнеза Лазара у време градње Лазарице. Турци су је разрушили после Косовског боја, а народ побили на њеним рушевинама. Због своје тешке судбине народ је назива и Душманицом.

Последња светиња нашег ходочашћа био је манастир Велуће из XИВ века, један од драгоцених споменика моравске архитектуре. Године 1395. дарован је као метох руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. Некада се звао Сребреница, по оближњем руднику сребра и речици која протиче кроз село.

Лепота овог благословеног путовања и дружења може се разумети једино у дубокој тишини и молитвеном миру који су нас пратили на сваком кораку. Од једноставности, топлине и очинске љубави владике Давида, па све до последњег поздрава и жеље да се поново видимо у Крушевцу, осећале смо искрену хришћанску љубав и гостопримство.

Благодаримо Господу на овом дару и свима који су нас примили и обогатили својом љубављу, молитвом и пажњом.

Сестре Лидија и Стефанифа из манастира Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског на Виндолу