Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина

У суботу, 4. јула, на празник Преподобне Анастасије Српске, мајке Светога Саве, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Лепавини.

Епископу Кирилу саслуживали су братство манастира Лепавине и загребачки ђакон Александар Миљановић.

У архипастирској бесједи владика Кирило подсјетио је на живот Свете Анастасије Српске, рођене као Ана, супруге великог жупана Стефана Немање и мајке Светога Саве, истичући да је управо породица Немањића оставила неизбрисив печат у духовној и државној историји српског народа.

Говорећи о Светој Анастасији и Светом Симеону Мироточивом, владика је нагласио да њихов примјер показује како истински духовни живот увијек почиње покајањем и смирењем.

„Они никад нису били задовољни собом. Колико год су постигли и на државничком и на духовном плану, увијек су стремили већем подвигу и већем покајању.“

Осврћући се на јеванђељски одломак о позиву Светог апостола Матеја, епископ Кирило истакао је да Христос није дошао да оправда гријех, него да човјека позове на покајање и преобржење.

„‘Ја нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике на покајање’, каже Господ. Христос је дошао међу грешнике не да благослови њихов гријех, него да их призове на исправљење и нови живот.“

Владика је упозорио да се Свето писмо не смије тумачити произвољно нити користити као оправдање за гријех, већ га је потребно живјети у духу Цркве и њеног предања.

Говорећи о савременим изазовима, нагласио је да хришћани не треба да осуђују људе, али ни да постану саучесници у ономе што удаљава од Бога.

„Ми смо у свијету, али морамо да живимо као да нисмо од свијета. Не треба да осуђујемо друге, али ни да будемо заједничари њиховог гријеха. Позвани смо да свијету будемо свјетлост на спасење.“

На крају бесједе владика Кирило позвао је вјерне да се угледају на Свету Анастасију Српску, Светог апостола Матеја и све светитеље, који су својим животом посвједочили да је пут светости могућ у сваком времену.

„Имамо примјере светих из сваког времена. Потребно је да имамо ријешеност да будемо Христови, да живимо по Његовим заповијестима и да у сваком свом дјелу, ријечју и помишљу прослављамо Бога, дивног у светима Својим.“