Епископ Кирило богослужио у Љубљани

У нед‌јељу, 6. септембра, у 14. нед‌јељу по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Епископу Кирилу саслуживали су љубљански пароси протојереји Александар Обрадовић, Борислав Ливопољац и Раде Деспотовић, као и ђакон Александар Миљановић из Загреба.

По завршетку Свете литургије служен је молебан поводом почетка нове школске године, уз молитве да Господ ученицима подари напредак у знању, мудрост, расуђивање и снагу да стечено знање користе на добро.

У бесједи након Светог јеванђеља, епископ Кирило говорио је о односу између знања о створеном свијету и познања духовне стварности. Подсјетио је на ријечи Светог апостола Павла да се оно што је невидљиво у Богу може сагледавати кроз Његова створења, истакавши да управо из тог разлога хришћанин није позван да бјежи од знања и науке, него да изучава „здраве науке“ и кроз створени свијет препознаје дубљи смисао и вољу Божију.

Владика је казао да је и сам Господ Исус Христос људима често говорио кроз слике и догађаје из свакодневног живота, како би им приближио духовну стварност. Осврнувши се на јеванђелску причу о свадби царевог сина, објаснио је да цар представља Оца Небеског, Син Христа, а свадбена гозба заједницу Цркве.

Они који су одбили позив били су, према његовим ријечима, толико заокупљени земаљским пословима да за оно најважније више нису имали времена.

„То што нас Свети апостол Павле позива на изучавање свјетовних наука не значи да треба потпуно да се заокупимо тим наукама и да заборавимо на Бога“, нагласио је епископ Кирило.

„Не смијемо служити твари, него она треба нама да служи, а једини служења достојан је наш Творац.“

Говорећи о Цркви као заједници спасења, владика је истакао да није довољна само припадност заједници, него је важан и њен духовни квалитет. Јеванђелска прича, рекао је, не односи се само на Цркву као заједницу, него и на сваког човјека појединачно, на његову душу и однос према Богу.

Посебно се задржао на људима који су на свадбу доведени са раскршћа. У томе је видио позив човјеку да не уређује цијели живот искључиво према властитим плановима, него да остави простор за вољу Божију.

„Много је важно увијек имати у виду ту своју вертикалу, вертикалу душе, и гледати шта је угодно вољи Божјој“, рекао је Владика.

Говорећи у контексту почетка школске године, епископ Кирило је ученике подстакао да знање које стичу не посматрају само као скуп чињеница, него да га повезују са дубљим питањима живота. Навео је и властито искуство бављења природним наукама, казавши да формуле за њега нису биле само средство за добијање неког броја, већ прилика да се и у законитостима створеног свијета сагледају духовни закони.

На крају је протумачио и човјека који је на свадбу дошао без свадбеног руха. Господар га, примијетио је, не презире, него га назива пријатељем, али му показује да је немаром према властитој души изневјерио то пријатељство. Свадбено рухо, према светоотачком тумачењу које је пренио Владика, јесу врлине – смирење, милосрђе, мудрост, љубав као „свеза савршенства“ и ослобађање срца од злих мисли, осуђивања и непокорности Богу.

Отац Раде Деспотовић честитао је ученицима и родитељима почетак нове школске године, нагласивши да је за хришћанина сваки почетак прилика за обнову.

„Почетак – увијек почетак и стално почетак. Сваки дан морамо да успоставимо нови почетак и то не смије да нам досади“, рекао је отац Раде.

Посебно је нагласио важност расуђивања. Д‌јеца ће током школовања примити много различитих знања и информација, али је важно да науче да разликују добро од зла, корисно од некорисног и да оно што чују и уче умију да сагледају у свјетлости Христовој.

„Врло је битно да наша д‌јеца науче да просуђују, да расуђују о тој науци, да је доносе пред лице Христово“, рекао је, истакавши да је дар расуђивања и разликовања духова један од најважнијих дарова у духовном животу, казао је отац Раде.