Dom vladike Nikolaja u Leliću – nastavak svetiteljevog dela i podviga

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 3. maja 2026. godine, na praznik Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog, svetom Liturgijom u manastiru Leliću, zadužbini tog velikog ugodnika Božjeg i mestu poklonjenja njegovim svetim moštima. U danas osvećenom Domu Svetog vladike Nikolaja nastavlja se čudesno delo velikog srpskog arhijereja Tvorcu na slavu, svetitelju na radost, a Crkvi i otadžbini našoj na korist.   

Predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve su sasluživali visokopreosvećena i preosvećena gospoda arhijereji: vranjski Pahomije, šumadijski Jovan, raško-prizrenski Teodosije, timočki Ilarion, niški Arsenije, budimljansko-nikšićki Metodije, gornjokarlovački Gerasim, buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, osečkopoljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, remezijanski Stefan, mohački Damaskin, toplički Petar i jenopoljski Nikon, uz molitveno učešće Visokopreosvećenog Mitropolita zvorničko-tuzlanskog g. Fotija, brojnog sveštenstva i monaštva, predstavnika Vlade Republike Srbije, Vojske Srbije i nekoliko hiljada vernih.

Tokom svete Liturgije, Patrijarh Porfirije je odlikovao igumana lelićkog Georgija činom arhimandrita.

U arhipastirskoj besedi posle čitanja jevanđeljskog odeljaka o raslabljenom, Patrijarh je naglasio da Crkva Božja u danima Vaskršnje radosti proslavlja Svetog vladiku Nikolaja, jednog od najvećih srpskih svetitelja posle Svetog Save, oko čijih svetih moštiju se blagočestivi narod sabira u lelićkoj svetinji.

I zaista, danas je u nepreglednim kolonama verni narod priticao u Lelić kao nekada kada su se bolni i nemoćni sabirali u banji Vitezdi, mestu čudesnog isceljenja, a među njima i, kako je Patrijarh podsetio tumačeći jevanđeljsko začalo, čovek bolestan trideset osam godina, sam i bespomoćan, okružen ljudima koji su bili usmereni isključivo na sebe, poput današnjeg savremenog čoveka ispunjenog egoizmom, samoljubljem i sebičnošću, bez ljubavi prema bližnjem.

– Često nemamo čoveka koji će da nas razume. Nema nekoga na čije rame možemo da položimo svoju muku, svoju dušu, svoju glavu… Mi se često pitamo zašto nema pomoći ni od koga, a ne pitamo se nismo li svojim postupcima i odnosom prema bližnjima zaslužili da niko na nas ne obraća pažnju – poučio je Patrijarh Porfirije na primeru stradalnika u Banji Vitezdi o životnoj situaciji koja se svakom čoveku može učiniti beznadežnom, kada nema oslonca među bližnjima. Ali, kada nas svi ostave, ako imamo nade i vere – ima čoveka, Bogočoveka i ugodnika Božjih koji nam pomažu i isceljuju nas – istakao je Patrijarh potkrepivši svoje reči primerom Svetog vladike Nikolaja, u kome su bili spojeni molitve i misli, međusobno daleke ideologije i vera običnog naroda sa akademskim teološkim učenjem. Svetitelja, čiji je povratak iz dalekog sveta njegov rodni kraj učinio banjom Vitezdom.

– Pitanje koje je Gospod uputio raslabljenom: Hoćeš li zdrav da budeš? – jeste pitanje koje je upućeno i svakome od nas danas – poručio je Patrijarh naglasivši da čovek sam sebe ne može isceliti, ali ako ima veru, nadu i želju onda ima i Hrista Bogočoveka koji isceljuje sve nemoći ljudske. Među ljudima Hristovim, ljudima ohristovljenim i ispunjenim blagodaću Božjom, posebno mesto zauzima Sveti vladika Nikolaj koji je uzevši svoj krst pošao za Hristom, a On je učinio da se vrati iz daleke zemlje u svoj Lelić, koji je postao nova banja Vitezda i mesto duhovnog isceljenja – poručio je Patrijarh Porfirije.

– Svi smo deca Svetog vladike Nikolaja, koji je spojio molitvu i misao, istok i zapad, koji je sabirao ljude u jednu veru Hristovu spasonosnu. Ostanimo sabrani u veri, nadi i ljubavi, proslavljajući Boga zajedno sa Svetim vladikom Nikolajem i svima svetima – zaključio je Njegova Svetost g. Porfirije, na čijim grudima je danas zasijalo najviše odlikovanje Eparhije valjevske.

Besedu Patrijarha srpskog g. Porfirija u celosti možete pročitati OVDE.

Preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije je uručio predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve orden Svetog vladike Nikolaja za nesebičnu ljubav pokazanu prema svetinjama i vernom narodu Eparhije valjevske.

Isto odlikovanje dobio je i visokoprepodobni arhimandrit i iguman lelićki Georgije za požrtvovano staranje o svetiteljevoj zadužbini i uspešan završetak izgradnje Doma vladike Nikolaja – duhovnog, obrazovnog i kulturnog centar, koga čine: muzej posvećen svetitelju, biblioteka sa čitaonicom, sala za konferencije i amfiteatar – koji je današnjom svečanom prilikom i osvećen.
Episkop Isihije je tom prilikom zablagodario Patrijarhu Porfiriju, arhijerejima, sveštenstvu i svima koji su umnožili svečarsku radost lelićkog bratstva i govoreći o daru Svetog vladike Nikolaja i njegovih blagočestivih roditelja manastiru Lelić naveo da su oni najbolje parče zemlje sa ljubavlju obrađivali, a zatim ga prineli svojoj Crkvi, izgradivši na njemu svetinju u kojoj se danas molitveno sabiramo. – Ono što je bila njihova očevina, postalo je naša duhovna domovina – kazao je valjevski arhijerej i poručio:

– Kada koračamo ovom portom, mi gazimo stopama kojima je Sveti vladika Nikolaj hodio, ali i stopama kojima se uspinjao ka Gospodu. Svaki deo ove lelićke zemlje natopljen je molitvom i blagoslovom onoga koji nas je učio kako se voli Bog i kako se služi narodu. Darujući ovo imanje Crkvi, on nije samo dao zemlju, on nam je otvorio kapiju kroz koju se ulazi u večnost. Ova zemlja, braćo i sestre, dobila je svoj puni sjaj i svoj nebeski pečat pre tačno trideset pet godina. Sećamo se onog blagoslovenog dana, velike molitve i tihe čežnje, kada su se mošti Zlatoustog Vladike vratile iz tuđine u njegov voljeni Lelić. Pre tri i po decenije krug se zatvorio, vladika Nikolaj se vratio tamo gde je prvi put ugledao sunce da tu čeka i opšte vaskrsenje. Taj prenos moštiju nije bio samo fizički povratak jednog tela. Bio je to duhovni vaskrs naše Srbije. Njegov povratak je bio znak da Bog ne zaboravlja svoje verne i da se svaka suza u izgnanstvu pretvara u nebeski biser. On nije došao ovde da počiva, već da nas budi.

Tokom toržestvene Liturgije pojao je Hor sveštenika, bogoslova i polaznika Škole crkvenog pojanja Eparhije valjevske pod upravom protojereja Branka Čolića.

Ovogodišnji domaćin ktitorske slave u manastiru Lelić bio je istaknuti muzički
umetnik Dejan Petrović.

Za zasluge za izgradnju muzeja arhipastirske gramate su dobili veliki dobrotvori: Predrag Jovanović, Saša Krstić, Nevena Lazić, Nemanja Matić, Goran Omerović, Saša Pavlović, Milutin Perunović, Maja Samardžić i Petronije Tejić.

Po završetku svečanosti u Leliću, Patrijarh Porfirije je posetio manastir Ćelije gde se poklonio se moštima Prepodobnog Justina Ćelijskog.

Izvor: spc.rs