Doksologija u hramu Svete Trojice u Bransviku u čast dolaska Patrijarha srpskog Porfirija

– Tamo gde je ljubav – tu je naš dom, nezavisno od toga da li je to i geografski činjenica – deo je dirljive i duhovno gradivne propovedi Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija u Sabornom Svetotrojičnom hramu u Bransviku, gde je u čast njegovog dolaska svetosavski narod ovog dela Petog kontinenta, predvođen svojim duhovnim ocem, Mitropolitom australijsko- novozelandskim g. Siluanom, priredio veličanstvenu molitvenu svečanost.

Uputivši blagoslov brojnim vernicima, Patrijarh srpski g. Porfirije je kazao da sebe smatra najviše blagoslovenim, jer je „dočekan otvorenog srca i raširenih ruku“.

– Tamo gde je ljubav tu je sve, tu je naš dom nezavisno od toga da li je zaista geografski to činjenica. Tu je prisutan Sam Gospod, a tamo gde je On – tu je naša otadžbina. Pošto ovde postoji ljubav i vera i ma koliko je otadžbina svih nas daleko odavde, paradoksalno, mistično i svetotajinski ovo postaje naša otadžbina, jer tu je naš Otac, tu je Sam Gospod, tu je Carstvo Božje. To je zapravo naša otadžbina, koja iz budućnosti dolazi ovde i sada među nas u istoriju i istoriju čini Carstvom Božjim – reči su prvojerarha Srpske Pravoslavne Crkve upućene vernicima sabranim oko najudaljenijeg svetosavskog oltara.

Rekavši da je u Australiji do sada dva puta boravio, najpre kao iguman manastira Kovilj, a potom kao vikarni Episkop jegarski, Patrijarh srpski g. Porfirije je podelio sa sabranima da je upravo ovo podneblje manastiru Kovilj podarilo dva divna monaha – Savu i Teodosija, koji su svojom ljubavlju blagoslovili nadaleko čuvenu bačku svetinju. Takođe, njegova vezanost sa Mitropolijom australijsko-novozelandskom traje 38 godina preko Visokopreosvećenog Mitropolita g. Siluana. Naime, davne 1988. godine u Atini, kao mlad monah i student teologije, upoznao je hercegovačkog iseljenika Veljka Mrakića, koji je na pokloničko putovanje na Svetu Goru vodio sinove Bogdana, Petra i Aleksandra, potonjeg Mitropolita australijsko-novozelandskog Siluana.

– Kao dvadesetsedmogodišnji monah, upoznao sam osmogodišnjeg Aleksandra. Ko bi rekao da ćemo se danas sresti ovde, u Australiji, na ovaj način, da smo obijica episkopi, da svako po meri svojih darova čini napor da služi Crkvi Hristovoj i da služi Bogu? Ali, to je promisao Božji…Ono što niko nije mogao zamisliti, postaje moguće, postaje realnost. Zato je danas moja radost ogromna, neuporedivo veća od radosti običnog čoveka – dirljivo je kazivanje Patrijarha Porfirija o uspomenama koje ga povezuju sa arhijerejem Petog kontinenta i blagočestivom porodicom Mrakić iz Sidneja.

– Ponovo imam priliku da se utešim, kako veli apostol Pavle, vašom verom i vašom molitvom, jer ste zaista deca Svetog Save, deca Svetog kneza Lazara, Svetog vladike Nikolaja i Svetog ave Justina, deca prepodobnog i svetog života starca Nikanora, čije mošti počivaju ovde u manastiru Svetog Save u blizini Melburna. Ja, zajedno sa braćom arhijerejima, dolazim da se utešim verom vašom, jer ste pravoslavni, Srbadija pravoslavne vere, koja je kroz vekove uobličila naš narod, učinila da on bude ono što jeste – plodotvoran, kreativan, da ima plodove svog duhovnog utemeljenja na Hristu Bogu – pohvalio je Patrijarh Porfirije srpsku dijasporu u Australiji koja, uprkos svim različitostima podneblja i uticajima globalnih kulturnih tokova čuva veru predaka i prenosi svetosavsko opredeljenje za put ka Carstvu Božjem na svoje potomke. Upravo to ih, istakao je poglavar Srpske Pravoslavne Crkve, čini spremnim da postanu deo „predivne zemlje koja je otvorena za mnoge narode“.

– Sposobni ste da primite i da darujete isključivo zahvaljujući pravoslavnom imenu i pravoslavnom pečatu. Zato vas molim imenom Isusa Hrista da nikada ne odstupite od svoje vere, da se uvek sabirate u hramovima vaše Crkve, da slušate svoje sveštenike i sveštenici da slušaju svog episkopa i da svi jedni drugima služite – poručio je Patrijarh srpski Porfirije, podsetivši na reči Svetog apostola Pavla: Da ne bude razdora među vama..., već da svesni različitosti uzajamno bogate i izgrađuju jedni druge i, razmatrajući sa više aspekata brojne teme, celovitije razumeju razne pojave u životu i donose rešenje koje mora biti utemeljeno na Jevanđelju Hristovom.

– Utemeljeni kao jedno, opstajemo kao narod i Crkva bez obzira na to što živimo na svih pet kontinenata – jedna je od pouka koje je uputio Patrijarh Porfirije, zaokruživši svoje obraćanje usrdnim blagodarjem na velikoj ljubavi koju je primio od svih generacija ovdašnjeg vernog naroda.

Besedu Patrijarha srpskog g. Porfirija u celosti pročitajte OVDE.

– Danas se raduju nebeska i zemaljska Srbija sa ocem našim Svetim Savom. Raduje se sve što je Hristovo i svetosavsko. Radujemo se i mi sa ove strane mora srpskog imena i govora, jer nas u liku i ličnosti Vaše Svetosti, kao predstojatelja naše svete autokefalne Srpske Crkve i njenog svetosavskog trona, dolazi da nas pozdravi i blagoslovi i sam Sveti Sava. Zato, sva Srbadija sabrana pod kupolom Južnog krsta danas kliče: Blagosloven je onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Vaš dolazak na ovaj kontinent je veliki blagoslov za nas. Veliki duhovni potres očinske ljubavi prema svojoj deci i potvrda brige i staranja koje Majka Crkva u liku njenih prvojeraraha vodi o duhovnoj deci širom sveta – u ime svojih eparhiota duboko emotivne reči je uputio Mitropolit australijsko- novozelandski g. Siluan.

– Naime, dolazak Patrijarha Porfirija – istakao je Mitropolit Siluan – ne predstavlja samo radost jednog svečanog susreta, već je potvrda žive veze Mitropolije australijsko- novozelandske sa Majkom Crkvom i njenim duhovnim nasleđem koje su ostavili Sveti Sava i svi preci.

– Iako daleko od otadžbine, srpski narod na ovim prostorima se bori preko jednog stoleća da sačuva svoje ime, svoj jezik, svoje korene, svoj jezik i pismo, ali pre svega svoju svetu veru pravoslavnu, jer jedino njome možemo biti istinski Svetosavci, istinski Savini i Simeonovi. Kad smo Hristovi, onda smo i Savini i Nemanjini. Srbin odvojen od Hrista jeste falsifikat, najtragičnije biće, građevina na pesku, trska koju ljulja vetar, drvo bez korena i čovek bez večnog orijentira – kazao je Mitropolit Siluan o kamenu temeljcu na kome stoji identitet srpskog naroda u Australiji, koji je dao i daje doprinos ovdašnjem društvu, negujući ono što je njegova suština. O tome najbolje govori čak pedeset crkvenih opština osnovanih širom Australije i Novog Zelanda od 1949. godine naovamo. Mnoge od njih nose ime Svetog Save. U gradnju svetinja, među njima čak četiri manastira, u kojima danas sija plamen Svetosavlja hiljade naših sunarodnika ugradilo je sebe svojim trudom i žrtvom, uz blagoslove arhipastira koji su se o njima duhovno starali.

– Pedeset oltara, pedeset upaljenih buktinja koje osvetljavaju put nama ljudima, pedeset „Banja Vitezdi“ gde se narod sabira da bi zadobio duhovno zdravlje i isceljenje svetim tajnama Crkve – zaključio je Mitropolit Siluan, ponosan na svoje eparhiote.

Besedu Mitropolita australijsko-novozelandskog g. Siluana pročitajte OVDE.

U doksologiji su molitveno učestvovali: visokopreosvećena gospoda mitropoliti srednjezapadnoamerički Longin, niški Arsenije i timočki Ilarion, preosvećena gospoda episkopi vašingtonsko-njujorški i istočnoamerički Irinej, bihaćko-petrovački Sergije i valjevski Isihije, kao i više sveštenoslužitelja. Divnim pojanjem, doksologiju je ukrasio Crkveni hor „Stevan Mokranjac“, koji stvara pri hramu Svete Trojice u Bransviku pod upravom Sava Đukića. Radost sabranja podelio je i Njegova Ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji g. Rade Stefanović.