DOKSOLOGIJA U ČAST PATRIJARHA
ALEKSANDRIJSKOG G. TEODORA II

Svečana doksologija u čast Njegovog Blaženstva Pape i Patrijarha aleksandrijskog i sve Afrike g. Teodora II služena je večeras, 22. septembra 2017. godine, u Patrijaršijskoj pridvornoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog u Beogradu.

Za vreme toržestvenog i radosnog čina doksologije, kojom je načalstvovao visokoprepodobni arhimandrit Stefan - nastojatelj hrama Svetog Save na Vračaru uz sasluženje đakona Vladimira Rumenića, poglavar Aleksandrijske Crkve Njegovo Blaženstvo g. Teodor II stajao je u patrijaraškom tronu u molitvenom prisustvu Svjatjejšeg Patrijarha srpskog. g. Irineja. Svečanom činu prisustvali su članovi časne pratnje predstojatelja Aleksandrije Crkve: viskopreosvećna gospoda mitropoliti gvinejski Georgije i pilusijski Nifont, i sekretar Sinoda visokoprepodobni arhimadrit Danilo, kao i arhijereji Srpske Crkve: Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije i Preosvećena gospoda Episkopi bački Irinej, žički Justin, zvorničko-tuzlanski Fotije i valjevski Milutin. Mnogobrojno sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, zajedno sa omladinom i vernim narodom, ispunilo je Patrijaršijski hram kojim se razlegao poj Prvog beogradskog pevačkog društva.

Doksologiji je prisustvovao i ambasador Grčke u Beogradu g. Elias Eliadis.

Pozdravljajući visokog gosta Patrijah srpski g. Irinej je rekao: -Vaše Blaženstvo, Patrijarše aleksandrijski i sve Afrike gospodine Teodore, u Hristu vazljubljeni brate i saslužitelju naše smernosti, Vaša Visokopreosveštenstva i Preosveštenstva, draga u Gospodu braćo i saslužitelji, braćo i sestre! Pastirenačalnik naš Gospod Isus Hristos sabrao nas je danas, blagodaću Duha Svoga Svetoga, ovde, u Sabornom hramu prestonog grada Beograda, povodom i u čast Vaše zvanične („mirne”) posete našoj svetoj Srpskoj Pravoslavoj Crkvi. Mi Vas od svega srca, celivom bratske ljubavi u Hristu, najsrdačnije pozdravljamo i želimo Vam dobrodošlicu.

-Praznikom se može nazvati dan kada primamo obilje blagoslova Božjih, a sada ih, evo, primamo iz krila drevne, a opet večno mlade i cvetajuće, apostolske Crkve Aleksandrijske, koje nam danas donosite Vi, Vaše Blaženstvo, svojim prisustvom, Vi, čuvar stada Božjega koje apostol i jevanđelist Marko steče, a Vi ga čuvate i nadgledate, po Bogu, dobrovoljno i od srca. (sr. IPetr. 5, 2). Pod sveštenim omoforom Vašega Blaženstva sačuvani su svi darovi Duha Svetoga koji vekovima počivaju u likovima svetih stubova Crkve, stečenih trudom i žrtvom egipatskih podvižnika i aleksandijskih učitelja Crkve, u slavu Gospoda našega Isusa Hrista, Koji ih postavi za svetilnike vascele Crkve Hristove. Ti darovi - koje čuva Vaš svešteni omofor - danas nisu sakriveni od očiju mnogoljudne Afrike, a ni od očiju čitavog pravoslavnog sveta, hrišćanske vaseljene i kulturnog čovečanstva, istakao je patrijarh Irinej i dodao:

-Država Vašeg sedišta Egipat, cela Severna Afrika, pa i ceo afrički kontinent, doživljava teške, ako ne i najteže, trenutke svoje istorije. Svet je - to sa žaljenjem kažemo - već navikao da sluša o velikom siromaštvu, nerazvijenosti, nestabilnosti i otvorenom nasilju koje tamo vlada, ali u novije vreme svakodnevno se čuju i vesti o međuverskim sukobima, otvorenom progonu hrišćana i drugim, novim oblicima zla koje čitave narode pokreće na velike migracije. Posledice tog istorijskog procesa ostaju neshvatljive ili, može biti, shvatljive, ali nezanimljive upravo za sile koje ga, uz zapanjujuću ledenu ravnodušnost, izazivaju. Progoni hrišćana u nekim zemljama mogu se uporediti sa velikim progonima i stradanjima hrišćana iz prva tri veka hrišćanske istorije. Svešteno pamćenje na te događaje čuvaju i Vaša i naša sveta Crkva. Čuvaju to pamćenje i žive sa njim sve pomesne Pravoslavne Crkve i troparima kliču Hristu Bogu: „Po celom svetu mučenici Tvoji, kao purpurnom haljinom i divnom tkaninom, ukrasili su krvlju Crkvu Tvoju” (tropar u Nedelju svih svetih).

-Samo jevanđelska vera - duboka vera u spasonosni Promisao Božji i u volju Božju - može da dâ smisao svim tragičnim događanjima oko nas i među nama, da dâ nadu narodima koji su žedni živoga svedočenja Istine Hristove, narodima hrišćanskim, kao i onima koji do sada nisu imali istorijsku priliku da se sa hrišćanstvom upoznaju. Reči utehe, nade i ljudske podrške, kao i svekolika dela bratske ljubavi, milosrđa i materijalne pomoći, potrebna su svima, poručio je Njegova Svetog patrijarh g. Irinje i podsetio:

-Aleksandrijska Patrijaršija i Vaše Blaženstvo lično – ovo naglašavamo jer srpski narod to treba da zna – pastirski služi i Božji blagoslov i višnji mir nispošilje pravoslavnim zajednicama u pedeset i četiri države afričkog kontinenta čineći tako jedinstvenu Pravoslavnu Crkvu na celom kontinentu. Ako se tome doda i Vaša arhipastirska briga o jedinstvu vaseljenskog Pravoslavlja, Vaša saradnja sa drugim pomesnim Crkvama, Vaše sveštenosluženje, Vaša jevanđelska propoved, Vaša molitva za jedinstvo svih u Hristu Gospodu i u Jedinoj Svetoj Crkvi Njegovoj, Vaša uloga i mesto u savremenom svetu, - koji za mnoge, udaljene od Svetoga Predanja Crkve, postaje užas i košmar, - onda Vi i Vaša aleksandrijska apostolska katedra postajete uzor i primer, putokaz i putovođa pravoslavnim hrišćanima širom sveta.

-Neka Vas, Blaženjejši oče i vladiko, Bog svake blagodati i dalje usavršava i ukrepljuje u Vašem misionarskom i jevanđelskom trudu za mir i dobrobit svih naroda, u večnu slavu Gospoda našega Isusa Hrista, i Boga i Oca i Presvetog i Blagog i Životvornog Duha Svetog, a pastvi Vašoj neka podari uvek pobeđujuću, duhovnu snagu i svetu, večnu pashalnu radost! Mi pak osećamo sada tu pashalnu radost primajući Vas i Vašu časnu pratnju kao ljubljenu sabraću. Vi lično niste prvi put u Srbiji. Poznajete srpski narod, poznajete njegovu istoriju i sve okolnosti današnjeg istorijskog trenutka našeg naroda. Nećemo o njima sada govoriti, ali ih predanjskim i zavetnim duhom moramo nositi u sebi. Vaše prisustvo nas u tome ohrabruje. Jer, došli ste da zajedno ispijemo Čašu Gospodnju, Čašu spasenja i večnog života, i da blagodarno proslavimo Večnoga Prvosveštenika Crkve, Koji prinosi i Koji se prinosi za život sveta. Njemu neka je slava i sila u vekove vekova. Amin, poručio je prvojerarh Srpske Crkve viskom gostu i naglasio:

-Mnogoljudne i mnogoobrazne narode svete Aleksandrijske Patrijaršije, koji su zapravo jedan Narod Božji, sabran i sjedinjen u Hristu, doživljavamo kao našu braću i sestre u Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi. Kao što se kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice, u zgradi Aleksandrijske Patrijaršije, po blagoslovu Vašeg Blaženstva, što nam je poznato, nikada ne gasi i kao što ono neprestano gori ispred iste Ikone u našoj najvećoj svetinji, manastiru Hilandaru, tako neka kandilo vere gori i u srcima naših naroda i neka bude znak međusobne bratske ljubavi dveju sestrinskih Crkava i naših naroda, molitvama One koja je rodila Spasitelja sveta, Presvete Bogomajke, na spasenje svih Duhom Svetim u Crkvi Božjoj sjedinjenih u jednoj veri, nadi i ljubavi! Tako da bude, amin!

Zatim se Patrijarhu srpskom g. Irineju i prisutnima obratio Patrijarh aleksandrijski i sve Afrike g. Teodor II. (beseda u pripremi).

Centralni događaj posete biće saborna sveta Liturgija koju će patrijarsi sa arhijerejima obe Crkve služiti u nedelju, 24. septembra 2017. godine. Zajedno sa Patrijarhom srpskim Irinejem, episkopima, sveštenstvom i monaštvom, blagočestivi srpski narod će gostoprimstvo dragom gostu ukazati i u najznačajnijim srpskim svetinjama: Krušedolu, Hopovu, Žiči, Studenici, Sopoćanima, Pećkoj Patrijaršiji, Visokim Dečanima, gradu Nišu i njegovim hramovima i znamenitostima, kao i manastiru Ravanici.

Poglavari dveju Crkava će se susresti i sa vodećim ličnostima državnog i društvenog života Srbije. Tokom posete poglavari dveju Crkava, sa članovima delegacijâ, vodiće zvanične razgovore koji će se ticati aktuelnih pitanja i problema sa kojima se suočavaju obe Crkve, ali i Pravoslavlje i hrišćanstvo u celini, među kojima značajno mesto zauzimaju pitanja uzrokâ i posledicâ dosad nezabeleženog stradanja i egzodusa naroda, posebno sa Bliskog Istoka i sa afričkog kontinenta.

Zvanične ili mirne posete, ta drevna i neprekinuta praksa Pravoslavne Crkve, prilika su da se iznova potvrdi jedinstvo Pravoslavne Crkve ostvareno u Glavi Crkve, Gospodu našem Isusu Hristu, i u Duhu Svetom, u slavu Boga Oca, odnosno da se jedinstvo iznova posvedoči zajedničkim služenjem svete Liturgije. U isto vreme mirne posete predstavljaju i potvrdu žive i realne zajednice pravoslavnih naroda. Bratska saradnja, uzajamna podrška i sveza ljubavi dveju sestrinskih Crkava, dvojice poglavara i pravoslavnih naroda svakako su sastavni deo i plod ove posete.