Čim se usled gordosti lišimo Isusove pomoći, mi se lišavamo i čistote srca

51. Trezvoumlje je slično Jakovljevoj lestvici na čijem vrhu sedi Bog i po kojoj hode anđeli. Ono iz nas istrže svako zlo, odseca mnogogovorljivost, ogovaranje, klevetanje i sav spisak čulnih strasti, ne želeći da se ni na kratko vreme liši sopstvene sladosti.

52. Stoga ga, bratijo moja, sveusrdno prohodimo. Čistom mišlju u Hristu Isusu se uzdižući u viđenjima, držimo se i gledanja svojih sagrešenja i ranijeg života kako bismo, skrušavajući se i smiravajući se sećanjem na svoje grehe, u svojoj mislenoj borbi imali stalnu pomoć Isusa Hrista, Boga našeg. Jer, čim se usled gordosti, taštine ili samoljublja lišimo Isusove pomoći, mi se ujedno lišavamo i čistote srca putem koje Bog čoveku omogućava bogopoznanje, kao što je obećano (Mt.5,8), budući da je prvo uzrok drugog.

53. Um koji se brine o svom skrivenom delanju i koji se neprestano upražnjava u čuvanju sebe od onog što ga susreće, pored drugih blaga stiče i [osobinu] da njegovih pet telesnih čula više nisu pomoćnici grešnih iskušenja koja dolaze spolja. Pazeći stalno na svoju vrlinu, tj. na trezvoumlje i svagda želeći da se naslađuje dobrim pomislima, on ne dopušta da ga potkradaju pet čula putem veštastvenih i sujetnih pomisli koje preko njih dolaze. Znajući, pak, kakve obmane preko njih dolaze, on ih snažnim naporom obuzdava iznutra.

54. Prebivaj u pažnji uma i nećeš biti pretovaren iskušenjima. Ako, pak, odstupiš od nje, trpi ono što naiđe.

55. Kao što je za one koji su izgubili apetit i koji osećaju odvratnost prema hrani koristan gorki pelen, tako je za zloćudne ljude korisno da se zlopate.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi