Богојављење у Загребу 1866. године

„Откада нам Загреб стоји, није у њем православни патријарх воде светио” (Обзор, 1866.)

Дана 15. јануара 1866. године у Загреб је, поводом засједања Сабора, стигао патријарх српски Самуило Маширевић. Свештенство и Црквена општина загребачка приредили су му свечан дочек, а у граду је тих дана боравио и Никанор Грујић, епископ пакрачки.

За вријеме изградње Саборног храма Преображења Господњег, богослужења су се обављала у привременој капели, уређеној у једној од просторија зграде црквене општине, која је иначе служила као мала школа. Управо је у тој капели на Богојављење 1866. године, епископ Никанор служио Свету литургију.

Истога дана одржана је и свечана богојављенска литија. Литију од привремене капеле до зденца на Тргу бана Јосипа Јелачића предводио је лично патријарх Самуило Маширевић, који је на тргу и извршио освећење богојављенске воде. У свечаности су учествовале двије сатније царске краљевске посаде надвојводе Стјепана са глазбом, што је догађају дало посебан јавни и свечани карактер.

О овом догађају исцрпно су извијестиле тадашње Народне новине, које су у броју од 18. јануара 1866. године записале:

„У Загребу дне 18. сиечња. (Богојављенска светковина) слави се данас у православне братје изванредним, до сада још у Загребу невиђеним сјајним начином… Обход (процесију), који ће, кано сваке године, поћи к зденцу на тèргу Јелачића бана, извести ће сама Њ. светост, г. патриарха Самуило Маширевић, која ће онд‌је и воду осветити.“

Дан касније, у броју од 19. јануара 1866. године, Народне новине додатно истичу значај ове светковине:

„У Загребу, 19. сиечња. (О јучерашњој велелиепној православној светковини богојављенској), која је оном сјајноштју и оним начином обављена, како смо већ јучер у нашем листу јавили, имамо јоште накнадно споменути, да је та величанствена цèрквена функција, којој су хиљаде обћинства из свих сталишах овдиешњега житељства присуствовале, произвела вèрло велик и повољан утисак гледе братске узајемности и међусобнога уважавања. С тога неможе се доста благодарити Њ. светости, патриарху Самуилу Маширевићу, што је управо у сгодно доба овамо приспиела и својом високом особом увеличала ту у Загребу у овом велелиепју јоште невиђену светчаност.“

У истом периоду, патријарх Самуило је, на празник Светога Саве, обишао и градилиште нове православне цркве у Загребу, којој је том приликом даровао сто форинти, оставивши тако трајан траг не само у литургијском, него и у градитељском и историјском памћењу загребачке православне заједнице.

Богојављење 1866. године остало је забиљежено као један од најсвечанијих и највидљивијих тренутака православног живота у Загребу 19. вијека, али и као снажан израз јавног присуства, уважавања и међусобног поштовања у тадашњем друштву.