Bestrašće i smirenje vode poznanju

66. Neko drugi od onih koji su mudri u Božanstvenim stvarima je govorio: „Začetak ploda je cvet, a početak delatnog života jeste uzdržanje“. Držimo se, dakle, uzdržanja i to sa merom, kako uče oci. Čitav dvanaestočasovni dan prohodimo u čuvanju uma, Čineći tako i prinuđavajući sebe mi ćemo, uz Božiju pomoć, u sebi ugasiti i smanjiti zlo. Jer, prinuđavanjem sebe stiče se vrlinski život za koji se dobija Carstvo nebesko.

67. Bestrašće i smirenje vode poznanju. Bez njih niko neće videti Gospoda.

68. Onaj ko neprestano prebiva u svojoj unutrašnjosti održava celomudrenost, i pri tome sagledava, bogoslovstvuje i moli se. To je ono o čemu apostol govori: Po duhu hodite, i pohotu telesnu nećete činiti (Gal.5,16).

69. Onaj ko ne ume da ide duhovnim putem neće se postarati o strasnim pomislima (tj. neće ih goniti od sebe), već će neprestano biti zauzet samo telom. On ugađa trbuhu, pada u raspustvo, tuguje, gnevi se, zlopamti i kroz sve to pomračuje um, ili se pak, upušta u prekomerne podvige i rastrojava srce.

70. Onaj ko se odrekao od svetskog, tj. od žene, imanja i ostalog, samo je spoljašnjeg čoveka načinio monahom, a ne i unutrašnjeg. Onaj, pak, ko se odrekao strasnih pomisli o svemu tome načinio je monahom i unutrašnjeg čoveka, tj. um. I to je istinski monah. Spoljašnjeg čoveka je lako načiniti monahom, ali je veliki trud načiniti monahom unutrašnjeg čoveka.

71. Ko je taj koji se u ovome rodu potpuno oslobodio od strasnih misli i koji se udostojio neprestane, čiste i neveštastvene molitve (što i jeste odlična crta unutrašnjeg čoveka).

72. Mnoge se strasti kriju u našim dušama. One se, međutim, pojavljuju tek kad se pred očima pokaže njihov uzrok.

73. Nemoj se zanimati samo telesnim obučavanjem. Naprotiv, opredelivši za telo podvig po snazi, sav um obrati na unutrašnjost: Jer telesno vežbanje za malo je korisno, a pobožnost je korisna u svemu (1.Tim.4,8).

74. Pri mirovanju strasti (do koga je došlo ili uklanjanjem njihovih uzroka, ili usled lukavog odstupanja demona) rađa se gordost.

75. Smirenje i zlopaćenje (podvižnička telesna lišavanja) čoveka oslobađaju od svakog greha. Smirenje odseca duševne, a zlopaćenje telesne strasti. Stoga Gospod govori: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Oni će videti i Njega samog i blaga koja se u Njemu nalaze ukoliko ljubavlju i uzdržanjem očiste sebe. I oni će videti utoliko više, ukoliko više budu očistili sebe.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi