Бадњи дан у Загребу

Треба да волимо мир, да се молимо за мир, да градимо мир колико до нас стоји, у својој породици, у друштву и у цијелом свијету, казао је владика Кирило на Бадњи дан у Загребу

На Бадњи дан, 24. децембра/6. јануара, у загребачком Катедралном храму Преображења Господњег, Свету Литургију служили су Епископи пакрачко-славонски Јован и буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, са загребачким свештенством. Владика Јован је бесједио по отпусту Литургије. Казао је да је Свето писмо, када описује догађаје који су претходили рођењу Христовом, сво у покрету и да се у његовом тексту осјећа како се креће читава васељена.

По завршетку Свете Литургије двојица епископа присуствовали су традиционалном пријему Српског народног вијећа, док је, у навечерје Божића, владика Кирило началствовао свечаним вечерњим богослужењем у загребачкој Саборној цркви.

Бесједу епископа Кирила доносимо у цјелости.

”Мир Божји – Христос се роди! Честитамо свима Божић и желимо срећну Нову 2024. годину милости и доброте Господње. Сваки Господњи празник па и Божић је многодимензионалан у својој поруци и у свом значењу, у свом бићу, тако да је немогуће у једном кратком обраћању сажети све оно што за нас значи Божић. Наведимо само неколико формула или реченица из новозавјетног откровења које су основне за дефинисање овог Великог Празника.

Тако се сјећамо ријечи светог Апостола Петра које су упућене Христу: „Ти си Христос, Син Бога Живога.“ Дакле Петар исповиједа Христа човјека из Назарета као Сина Божјега, тиме свједочећи да смо и ми синови Божји. Ето дакле прве поруке Божића, ето дакле прве благовијести Божића: људи су род са Богом, дакле Божић нас подсјећа на наше Небеско поријекло, или како читамо у псалтиру „Ја рекох: богови сте и синови Вишњега сви“ (Пс. 81, 6). Или на другом мјесту читамо: „Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога; зато се не стиди да их назива браћом,“ (Јевр. 2, 11). Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Амврамову“ (Јевр. 2, 16).

Тако у исто вријеме нас овај Празник подсјећа да морамо и чувати то небеско достојанство и тежити у свом животу да се уподобимо Богу.

Не треба да ce руководимо лажним хипотезама филозофије овога свијета, и да тражимо своје поријекло или подобије у капљици прљаве воде у амебама, то јест, како каже псалмопевац, да се уподобљавамо ништавности: „Човек ce уподоби ништавости,дани Његови као сенка пролазе“ (Пс. 143, 4), или да тражимо свој неразумним: лик y скотовима “ Човек у части будући, не разумеде, изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан“ (Пс. 48, 21).

Послушајмо како грми Ловћенски Тајновидац Његош:

„Питагоре, и ти Епикуре, (и ти Дарвине), зли тирјани душе бесамртне! Мрачан ли вас облак покријева, и све ваше последоватеље! Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека, једначећ‘ га са бесловесношћу, небу грабећ’ искру божанствену, с којега је скочила огњишта, у скотско је селећи мртвило“ (Луча Микрокозма).

Свети Апостол Павле нас позива: „Не дајте се завести различитим и туђим учењима“ (Јев. 13, 9), него заволимо чудесни лик Христов, јер су се на њега угледали сви Божји људи: „Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа“ (1 Кор. 11,1).

Дакле, Божић нам отвара духовне очи да видимо божанско достојанство човјека. Зато је Ловћенски пјесник и записао ”Је л’ истина е ово овако, ил’ нас очи сопствене варају?“ Говорећи о пролазности, непостојаности и илузорности овог свијета и свега што je y свијету, а затим кроз иста уста игумана Стефана даје одговор што је истина и што је истински очни вид: „Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића“ (Горски вијенац). Дакле Божић нам открива нови вид, за нови незалазни дан гдје је Ново Сунце – Христос. Друга формула Божића је изречена устима мноштва анђелске војске: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“! Она нам и објашњава што треба да радимо да би били на путу уподобљења Богу.

Прво, треба да за све и увијек дамо славу Богу да свакодневно славословимо Бога, наш народ има лијепу узречицу: „Без Бога ни преко прага“. Свети апостол Павле нас позива: „Радујте се свагда, Молите се без престанка, Ha свему захваљујте (благодарите); јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу“ (1Сол. 5, 16-18).

Друго, треба да волимо мир, да се молимо за мир, да градимо мир колико до нас стоји, у својој породици, у друштву и у цијелом свијету. „Блажени миротворци, јер ће синови Божији назвати“ (Мат. 5,9). Црква се непрестано моли за мир свега свијета и позива на мир. Тај позив нам је данас посебно важан у времену када чујемо гласове о ратовима, нажалост и међу православним народима.

Треће, треба се трудити колико до нас стоји да имамо у себи и градимо добру вољу међу људима, зато је потребно да волимо људе, своје рођаке, пријатеље, и сваког човјека. Први корак ка тој љубави учинићемо ако се будемо молили Богу за своје ближње, други корак ако им будемо чинили добро. Јер од те заповијести нема ништа веће него ко воли Бога и воли свога ближњега као самога себе (Мат. 22, 37-39).

Као и сваки Господњи празник, и Божић има своје вјечно значење, независно од времена – „Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек“ (Јевр. 13, 8).

„Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал’ очеви, је ли ово причина управа којој тајну постић не можемо? (Горски вијенац) пита ce ловћенски пјесник. Морамо на Божић гледати ван времена, јер је он у времену, али не зависи од времена, јер синови Божији нијесу од свијета као што ни Христос није од свијета (Јов. 17, 16). Божић има вјечно значење, јер нам доноси вјечност у матицу нашег живота. Сви његови дарови нијесу само за једно вријеме, него се благовољењем Оца, дејством Сина и наитијем Духа Светога дају у сваком времену и простору свим вјерним људима.

Дакле, црквене службе нијесу само сјећање, то није нека комеморација, то је тајна која се врши у времену али за вјечност, која има вјечно значење. Послушајмо црквене пјеснике: „Данас се рађа од Дјеве онај који у шаци држи сву творевину;“ (девети час) или у величанију празника: „Величам те, Христе, Даваоче живота, ради нас сада рођени од безневестне и пречисте Дјеве Марије!“ Да ли то црквени пјесници гријеше када о рођењу Господњем говоре у садашњости?

Дакле Христос и данас „стоји пред вратима срца и душе и куца“ (Откр. 3, 20). Ко отвори врата Он ће доћи заједно са Оцем и Светим Духом и настаниће се у њему (Јов. 14, 23), то јест родиће се у њему. Дакле, Он не даје само програм и упутство, него даје силу и средство како ићи путем уподобљења Богу.

Пригрлимо вјером све дарове које нам дарује изобилно Божић Бата, и нека се мир и здравље и срећа зацари у душама и срцима нашим, у нашој породици, широј друштвеној заједници и цијелом свијету. Амин Боже дај!

Завршимо ово наше кратко излагање дивном стихиром црквеног пјесника: „Данас се рађа од Дјеве Онај који у шаци држи сву творевину. У пелене је повијен као новорођенче Онај који је по природи недодирљив. Бог је положен у јасле, а утврдио је небеса на самом почетку. Млеком из груди храни се Онај који је у пустињи маном окрепио народ. Маге Себи дозива Женик Цркве. Даре њихове прима Син Дјеве. Клањамо се рођењу Твом, Христе! Клањамо се рођењу Твом, Христе! Клањамо се рођењу Твом, Христе! Покажи нам и Твоја божанска богојављења!“ (Девети час).

Христос се Роди – Ваистину се Роди! Срећна нова 2024. година милости и доброте Господње!”, казао је владика Кирило.

П.К.