Arhijerejska Liturgija u hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici

U Nedelju raslabljenog, 11. maja 2025. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit kalavritsko-egialijski g. Jeronim, Njegovo Preosveštenstvo Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički g. Kirilo i Njegovo Preosveštenstvo Episkop dioklijski g. Pajsije služili su svetu arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.

Svetoj Liturgiji je prisustvovala dr Jelena Borovinić Bojović, predsednik Skupštine Glavnog grada, i g. Dragan Bojović, predsednikom Zakonodavnog odbora u Skupštini Crne Gore. Posle čitanja začala iz svetog Jevanđelja, sabranima obratio se episkop Kirilo: – Čuli smo današnje Jevanđelje, u čitavom godišnjem krugu mi produžavamo Pashu, jer ona je večni događaj, domostroj spasenja našega Spasitelja, koji nas je oslobodio od najvećih neprijatelja, od đavola, greha i smrti. Poremećaj u ljudskoj prirodi, koji je bio uzrok greha naših praroditelja, jeste globalan. On je kosmički, i zvezde umiru i planete umiru, a takođe je i poremećaj na čovečanskom nivou, jer i ćelije odumiru u našem telu. Zbog te greške koja se desila u prirodi ljudskoj nijedan čovek nije uspeo da nađe lek, niti da se od toga izbavi. Nasuprot tome, najveći rođeni od žena Sveti Jovan Krstitelj zapaža tu našu vremensku ograničenost, pa kaže: Ide za mnom Onaj koji je bio pre mene, znajući da se Hristos rađa šest meseci, posle njega, on zna da on prevazilazi vremenske okvire i da je tu ključ našeg izbavljenja.

Posle zaamvone molitve, mitropolit Joanikije se obratio vernom narodu i mitropolitu Jeronimu, ističući da njegov dolazak predstavlja obnovljenje starih veza između bratskih naroda grčkog i srpskog i između Crne Gore i Grčke: – Sabralo nas je Vaskrsenje Hristovo ovde u ovome hramu, a posebno mislim na nas episkope, jer nije tako česta prilika da mi služimo saborno i zajedno, a nisu baš tako ni često prilike da imamo drage goste, dragu braću iz drugih pomesnih Crkava, a danas zbog toga imamo veliku radost ovde da pozdravimo našega dragoga u Hristu brata sa Peloponeza, Mitropolita kalavritsko-egialijskog Jeronima koji nam je došao sa velikom ljubavlju. Došao je da obnovimo naše stare veze između naših bratskih naroda, grčkog i srpskog naroda, između Crne Gore i Grčke. Ali mi smo radosni što i nas dvojica arhijereja obnavljamo naše već poodavno prijateljstvo sa Teološkog fakulteta iz Beograda. Ja sam već završavao fakultet, on je bio mladi student, uvek je bio blagočestiv, pobožan i čestit. Mnogo smo ga svi voleli, mnogo ga je voleo i naš blažnopočivši mitropolit Amfilohije koji mu je bio profesor. Ima divne uspomene iz Beograda, mnogo zna o našim arhijerejima i njegovim profesorima Amfilohiju, Atanasiju i Irineju. Imamo tu veliku radost da nam je doneo svoju ljubav i svoje blagoslove i pozdrave od svog sveštensva i svog vernog naroda, pa ćemo i mi njemu da uzratimo posetu, da mu uzratimo na njegovu bratsku ljubav. U ove dane Vaskrsenja Hristovoga nema ništa prirodnije, nego da se sabiramo sa svih krajava zemlje, da proslavljamo ime Božje i da se radujemo što smo u jednoj vjeri, u jednoj ljubavi, u jednoj istini, u jednom Jevanđelju Hristovome, u jednoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi, čije je jedinstvo utvrđeno ovakvim događajima, a posebno u dane Vaskrsenja Hristovoga. Takva je blagodat ovih velikih praznika, da se obnavlja zajedništvo među nama, da se utvrđuje jedinstvo Crkve Božje, imamo dosta iskušenja u Crkvi, imamo i podela, imamo i nerazumevanja, ali daće Bog milošću Božjom, istinom Božjom i ljubavlju Božjom da se to sve prevaziđe i da svi budemo u bratskoj ljubavi.

– Želim da Vam zahvalim, Vaše Visokopreosveštenstvo, na Vašem pozivu da budemo ovde u Crnoj Gori i da još jednom vidimo Vaše lice, arhijereje i sav narod verni Mitropolije crnogorsko-primorske. Vi ste nas pozvali u dane kada slavimo Hristovo vaskrsenje. Posle Njegovog Vaskrsenja, Gospod se javljao svojim učenicima i rekao im da imaju radost i mir u životu. Upravo tu radost i mir doživljavamo i mi boraveći u Vašoj eparhiji – Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Jedan od omiljenih profesora kojih se sećam sa studija u Beogradu jeste blaženopočivši mitropolit Amfilohije, koji je za mene bio čovek, a to ću sada javno prvi put reći, koji je u meni usadio i pokazao mi put monaštva kojim ću i poći u životu. Danas kada sam bio na njegovom grobnom mestu u kripti hrama zahvalio sam mu. Isto zahvaljujem i Vama i svim episkopima i mitropolitima cele Srpske Pravoslavne Crkve na onome što ste nam dali kao primer i što možemo od vas da učimo, jer vi učite vaš narod da bude uz Boga, kako je i rekao Sveti Justin Popović, da uvek treba da se borimo u životu da budemo sa Bogom i da nikada ne trebamo da izdamo Boga.

Nakon što je govorio o teškom trenutnom stanju duhovnog i crkvenog života u Grčkoj, mitropolit Jeronim je podelio svoje oduševljenje svedočeći čudo Božje koje se ogleda u slici više hiljada, prvenstveno mladih, ljudi koji predstavljaju živu Crkvu u Crnoj Gori, a koji su krenuli na hodočašće Svetom Vasiliju Ostroškom i manastiru Ostrog: – Ja sam juče video ovde čudo. Naime, video sam na hiljade mladih ljudi kako idu pešice u litiji do manastira Ostrog, kod Svetog Vasilija Ostroškog. To je za mene bilo izuzetno, jer to je živa Crkva i Bog pokazuje put mladim ljudima, a samim tim i svima nama, koji je to put koji vodi do Njega.

izvor: spc.rs