Ako nećeš da se zlopatiš, nemoj činiti zlo

56. Ako nećeš da se zlopatiš, nemoj činiti zlo, budući da prvo neodstupno ide za drugim. Šta ko seje, to će i požnjeti. Kada dobrovoljno sejući zlo i protiv svoje volje žanjemo (skorb), treba da se divimo Božijem pravosuđu.

57. Um zaslepljuju tri strasti: srebroljublje, taština i slastoljublje.

58. Te tri strasti su uticale da otupe znanje i vera, vaspitanici naše prirode.

59. Kroz te tri strasti u ljudima su se ukorenili jarost, gnev, borbe i ubistva i čitav niz drugih strasti.

60. Onaj ko ne zna istinu, ne može istinski ni verovati, budući da znanje po prirodi prethodi veri. Ono što je rečeno u Pismu, rečeno je ne samo da bismo mi znali, nego i da bismo tvorili.

61. Otpočnimo sa delanjem. Postepeno napredujući, mi ćemo naći da nada u Boga, tvrda vera, unutarnje poznanje, izbavljenje od iskušenja, blagodatni darovi, srdačno ispovedanje i obilne suze vernima dolaze od molitve. I ne samo to, nego i -trpljenje nailazećih nevolja, i iskreno praštanje bližnjem, i razumevanje duhovnog zakona, i nailazak Svetoga Duha, i primanje duhovnih skrivnica i svega što je Bog obećao verujućima i u ovome i u budućem veku. Jednom rečju, duša ne može biti obraz Božiji bez blagodati Božije i vere čoveka koji sa dubokim smirenjem i nerasejanom molitvom prebiva u srcu.

62. Mi smo iz iskustva primili veliko blago, tj. da neprestano prizivamo Gospoda Isusa protiv mislenih neprijatelja kako bismo očistili srce. I pogledaj kako je ono što ti govorim iz opita saglasno sa svedočanstvom Pisma. Pripravi se, govori ono, Izrailju, da prizivaš Gospoda Boga svoga (Amos 4,12). I apostol takođe veli: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). I Gospod nas upozorava: Bez mene ne možete činiti ništa… Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod… Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se (Jn.15,5-6). Molitva je veliko blago koje u sebi sadrži sva blaga, budući da čisti srce u kome verujući vide Boga.

63. Riznica smirenoumlja je nešto vrlo visoko i Bogu ugodno, te ima snagu da istrebljuje svako zlo i sve što Bog ne voli. Stoga se ono vrlo teško stiče. U mnogim ljudima ćeš naći pojedinačna dela mnogih vrlina, dok je blagouhanje smirenja teško susresti. Da bi se stekla ta riznica, potreban je veliki trud i usilje. Pismo đavola naziva nečistim stoga što je od samog početka odbacio blagu riznicu smirenoumlja i zavoleo gordost. Samo zbog toga se on svagde u Pismu naziva nečistim duhom. Jer, kakvu bi telesnu nečistotu moglo učiniti potpuno neveštastveno, bestelesno i bezudno biće da bi se nazvalo nečistim? Jasno je da je samo zbog gordosti nazvan nečistim, i da je od čistog i svetlog anđela postao prljav. Nečist je pred Bogom svako ko se nadima (Prič.16,5). Po Pismu prvi greh jeste gordost (Sir.10,15). Faraon je kao gord govorio: Ne znam tvoga Boga i neću pustiti Izrailja (Izl.5,2).

64. Mnoga dejstva uma mogu nam pomoći da steknemo blagi dar ‘smirenoumlja, samo ako nismo nemarni za svoje spasenje: sećanje na grehe rečju, delom i mišlju, te misleno razmatranje. I neprekidno razmišljanje o vrlinama drugih raspolaže ka istinskom smirenju. Videći na taj način svoju bedu i koliko daleko stoji od drugih, čovek prirodno počinje da sebe smatra zemljom i pepelom, čak ne čovekom nego nekim psom, budući da u svemu zaostaje za svim razumnim tvarima i budući da je oskudniji i ubogiji od svih.

65. Usta Hristova, stub Crkve, veliki otac naš Vasilije govori: „Velika pomoć u izbegavanju greha i udaljavanju od svakodnevnog padanja u isti greh predstavlja večernje samopodvrgavanje sudu savesti kojim se utvrđuje u čemu se sagrešilo, i u čemu se pravilno postupilo. Tako je postupao Jov u odnosu na sebe i na svoju decu“. To svakodnevno razgledavanje osvetljuje ono što se u nama dešava svakog časa.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi