Преображење у Загребу
18/08/2020
Распнимо своју логику са Христом
23/08/2020

Преображење није идеја,
него догађај

У среду 6/19. августа, у Загребу је литургијски прослављен празник Преображења Господњег и слава Катедралног храма.

У загребачкој цркви на Цвјетном тргу, старој преко 150 година, ове године је слава прослављена под скелама. Оне су постављене након што су сводови храма тешко оштећени у мартовском земљотресу. Упркос томе што се ове године Преображење прославља у радни дан,  у храму се на дан славе окупило мноштво народа.

Свету литургију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, са свештенством Саборне цркве, и копарским парохом, пречасним јерејем Дејаном Мандићем.

У беседи изговореној по прочитаној јеванђелској перикопи, Митрополит је нагласио да смо се окупили ради прославе конкретног историјског догађаја: Данас славимо догађај Преображења Христовог. Не неку идеју, већ чињеницу да је сам Господ преобразио Себе пред ученицима својим на Таворској гори.

Говорећи о Господу и Његовом спаситељском деловању, рекао је да се Христос поистоветио са свим нашим безизлазима, са сваком нашом тамом, са сваким нашим проблемом и сваком муком. Будући Бог, узео је на Себе обличје слуге и постао човек. Тиме је показао снисходећу љубав, крајње смирење, распињући Себе и умирући на Крсту ради нас и ради нашега спасења.

Преобразивши се на Таворској гори, и повевши са Собом тројицу ученика: Петра, Јакова и Јована, Господ је хтео да охрабри Своје ученике, јер Преображењу је убрзо уследило страдање и смрт на Крсту.

Преображење се, поред историјског догађаја ком су сведочили апостоли, догађа и у животу сваког човека: Господ се непрестано преображава пред нама. Свако од нас је имао прилику да бар једанпут у животу доживи опипљивим присуство Божије.

Својим преображењем Господ је нас позвао да непрестано и динамички преображавамо сопствени лик, који је погружен у таму и у грех. До тога се долази испуњавањем воље Божије и живљењем по запосвестима Његовим. Божије заповести, према владикиним речима, нису ништа друго него љубав, и то љубав према Богу и другом човеку.

Како је могуће видети светлост Божију, видети живога Бога, а осуђивати ближњег, упитао је Митрополит и наставио: Како је могуће гледати у лице Божије, а одбацивати другог човека. Мрзети га, завидети му? Ако је наша душа испуњена мржњом, искључивошћу, одбацивањем, онда, итекако постоји огромна тамна преграда између нас и Бога. Онда наше око, будући помрачено, не може да види светлост Божију.

Међутим, ако испуњавамо заповест Божију и трудимо се да ту преграду рушимо, ако чистимо своје духовно око, онда ћемо бити непрестано усмерени на свој прототип, на модел по којем смо створени, а то је Господ. Тада ћемо непрестано гледати у Њега као Светлост која је светлија од сунца и у одећу Његову која је беља од снега. Не само да ћемо гледати ту светлост, већ ћемо се купати у њој. Онда ће наш живот бити непрестано преображавање.

Пре отпуста Литургије, традиционално је благословено грожђе, које су верни понели својим домовима.