Патријарх Порфирије: ”Христос је наш став”
22/03/2021
Сусрет патријарха и Апостолског нунција у Хрватској
29/03/2021

Не кривимо друге за
невоље на које наилазимо

Наша вјера показује се по мјери ширења добра у простору у којем живимо и уопште у свијету, казао је патријарх Порфирије у литургијској бесједи.

 

Његова Светост Патријарх српски Порфирије, који је и администратор Епархије загребачко-љубљанске, је 28. марта, у Другу недјељу свете Четрдесетнице, посвећену светом Григорију Палами, служио Божанствену Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу. Саслуживало му је свештенство Саборног храма. 

Бесједећи по прочитаном јеванђељу, предстојатељ Српске Православне Цркве је казао да је свети Григорије Палама, архиепископ Солуна из XIV века, ”богодолично образлагао учење Цркве” и да је то образлагање учења преточио у ”борбу и битку за заштиту монаха на Светој Гори”. Патријарх је рекао да је ”Палама, знајући да из истинске и праве вере извире истинска и права молитва, знао да је оно што монаси виде заиста јављање Бога живога”. 

”Често смо склони да делимо људе на оне који припадају нама, који су наши, који верују и на оне који су изван тог простора, на невернике. Тада оне који не верују осуђујемо и оптужујемо, чак их проглашавамо и за узрочнике многих невоља које нас сналазе”, упозорио је Патријарх. Указао је на потребу да хришћани његују свијест о томе да се све одвија по промислу Божјем и да, како онда када добро долази, тако и онда када долазе невоље, постоји разлог који је изван и изнад наших могућности поимања, ”увек постоји један разлог за који само Бог зна.” Истакао је да, према томе, када наилазимо на невоље, не треба да кривимо друге, нарочито не називајући их својим непријатељима.  

”Када је добро, треба да будемо скромни и смирени, а када наиђу невоље, треба да завиримо у своје срце и душу, да видимо чиме смо то допринели да невоље буду такве какве јесу или шта можемо учинити у себи и на себи да оне буду мање. Ми не делимо људе на наше и туђе, не делимо их самољубиво и гордељиво, називајући себе и само себе Богу милима, јер ми смо верници, ми верујемо у Бога, а оне друге који не верују у Бога или верују другачије него ми, да они нису мили Богу”, рекао је патријарх.  

Осврнуо се и на догађај описан у прочитаном јеванђељу у ком четворица приносе Христу одузетог човјека, непокретног од болести. Према јеванђељском опису, болесника су довели Господу и молили Га да исцијели одузетог. Патријарх је истакао да, судећи по јеванђељском опису, болесник није имао вјеру, али и да Господ, истовремено видјевши вјеру оних који су довели болесника, због њихове дубоке, истинске и праве вјере, исцјељује невјерног болесника. Патријарх је нагласио да Господ, као ни писац јеванђеља, не улазе ни у какву другу анализу нити постављају питање због чега невољник болује од тешке болести, зашто не вјерује, већ показују да и ми треба да продубљујемо своју вјеру као дар који смо добили од Бога.

”По мери ширења добра у свету и простору у којем живимо, показује се и наша вера. Ако има више зла и невоља, значи да наша вера нити је исправна, нити је снажна нити је чиста”, кaзао је Првојерарх Српске Цркве.