Владика Кирило на Немањином граду: Свети Симеон духовни родоначелник нашега народа

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, г. Кирило данас, на празник Светог Симеона Мироточивог, са Преосвећеним Епископом диоклијским Пајсијем, свештенством, монаштвом и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у цркви посвећеној овом Божијем угоднику на Немањином граду у Подгорици.

По прочитаном Јеванђељу, вјерном народу се архипастирском бесједом обратио Преосвећени Епископ Кирило подсјетивши да се ове године навршило 850 година од рођења Растка – Светог Саве и више од 910 година од рођења његовога оца Стефана Немање – Симеона Мироточивога, кога данас славимо, а који је по предању рођен овдје, на ушћу Рибнице у Морачу. По његовом мишљењу, изузев Црква, народ у Подгорици и уопште у Црној Гори, не поштује довољно спомен Светог Симеона и не посвећује пажњу какву заслужује тако велики човјек коме су се клањали и поштовали га византијски цареви тога доба и чудили се како то да краљ, цар силази са престола и облачи се у просту монашку ризу. Он, велики владар, заједно са својим сином и његовом светом породицом, постао је чокот светородне лозе, јер је се, истакао је Владика, накалемио на онај главни чокот – Христа Бога који је основа свих плодоносних лоза светородних.

„Надамо се да ће доћи вријеме кад ћемо схватити ко смо, одакле смо, што смо. Када одбацимо од себе те залудне учитеље, лажне историчаре и месије лажне, који покушавају да нас науче да смо нешто друго од онога што смо, надамо се да ће се и то промијенити, а слава Богу и мијења се на боље“, бесједио је Владика.

Подсјетивши на житије Светог Симеона, његово страдање, прије свега од своје браће, када је био затворен због њихове завидљивости што је добио најбољи дио наследства на управу од свога оца, али по молитвама Светог Ђорђа ослобођен, због чега је подигао манастир Ђурђеви ступови код Раса, Преосвећени Епископ је истакао његову изразиту побожност и то што је на свом двору сабирао мноштво побожних људи, монаха и светогораца, које је даривао. Изградио је многе задужбине, међу којима и манастир Студеницу.

„У тој атмосфери побожности, родило се његово најмлађе чедо Сава – Растко и свакако да је то васпитање у побожности утицало на младо дијете, које је већ у раном узрасту од 17 година могло да одабере тај пут, да узме свој крст и пође за Христом“, рекао је Епископ истакавши да Свети Симеон није тада био рад томе, пошто је за свог сина планирао једну већу политичку, царску каријеру јер је бринуо да се српске земље, које је окупио у једно краљевство и кнежевство, не распу.

Свети Сава је још као млад, надахнут Духом Светим, одабрао бољи пут и био на неки начин, како је казао, духовни отац свога оца и да тога није било све оно што је радио Симеон помињало би се као што се помиње и за неке друге цареве и краљеве.

„Међутим, да није било те круне отварања према Небу, потпунога предавања у руке Христове, потпуног одрицања од свега овога свијета њих двојице, не би била тако знаменита та лоза Немањића, не би дала толике плодове које ми и данас и материјално видимо. Наравно, духовни плодови су присутни у свакој генерацији, они надахњују сва покољења нашег народа на вјеру у Христа, на побожност, на благочешће, на добра дјела, али су видљиви и материјални њихови плодови. Цркве и манастире те светородне лозе и дан-данас обиљежавају сва предела гдје живи наш народ и остају свједочанство да ми тражимо своје поријекло прије свега са Неба и да је то наша тврђа: Небо, Света Тројица, а не да се уздамо у ствари овога свијета, у ствари земаљске. То су нас научили Симеон и Сава својим сретењем на Светој Гори када је Симеон видјећи у Сави икону Христову, Христа по благодати, исто као Симеон Богопримац, изашао из овог свијета и потпуно се предао монашкој аскези, којој су се дивили и чудили тадашњи императори Византије.“

Напоменувши да је било у нашем народу, а и у руском, властодржаца који су примили монашки образ, исказао је наду да ћемо опет доживјети да видимо такве владаре који су непоколебљиво утврђени у вјери у Христа и који тим путем воде свој народ, Владика је подсјетио да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије Светог Симеона често упоређивао са Аврамом, јер је Свети Симеон за наш народ родоначелник. Свакако, то није само у неком физичком, генетском смислу, мада многа братства данас у Црној Гори и уопште на Балканском полуострву, знају да имају крвно сродство са Немањићима, већ  је то поређење архетипско важно. Наиме, Аврам је свога сина Исака хтио да принесе на жртву Богу, да га Ангел није зауставио, јер је Господ хтио да види да ли је његова вјера јача од смрти, од свега што му је најдраже.

„Та вјера која је јача од смрти, показала се и у подвигу Симеона и Саве. Иако Симеон  у почетку није био расположен што је његово драго чадо отишло на Свету Гору, и тако умрло за овај свијет, својим одласком и тим српским сретењем, да кажемо, Симеона и Саве у манастиру Ватопеду, он је показао ту вјеру Аврамову и тиме постао заувијек родоначелник духовни, не само лозе Немањића, него нашега светосавскога народа“, казао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, г. Кирило и поручио:

„Нека би Господ и нама у сваком времену дао својим Духом Светим да поштујемо, да изучавамо и вреднујемо рад те двојице, односно те светородне лозе Немањића, и нарочито да им се молимо и угледајући се на њих да и ми корачамо путем Христовим. Амин, Боже дај!

Живјели, срећан празник и срећан слава оцу Велимиру Бугарину са парохијанима и породицом овога светога храма, мјеста гдје је по предању рођен велики Стефан Немања – Симеон Мироточиви. Његовим молитвама, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас и спаси као благи човјекољубив!“

На крају Свете литургије благосиљани су славски дарови и преломљен колач у славу Божију, а у част Светог Симеона Мироточивог.

Весна Девић

извор: Митрополија црногорско-приморска