Владика Алексеј у Љубљани

У Трећу недјељу Часног поста – Крстопоклону, 23. марта, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Алексеј, викар Патријарха српског, служио је, по благослову Његове Светости Патријарха српског Порфирија, и Епископа Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, Свету литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани. Владици су саслуживали свештеници љубљанског храма, а женски хор храма који је појао водила је Софија Антић.

Владика Алексеј је у бесједи у препуном храму рекао да је на самој половини Поста изнет Крст, да му се поклонимо, да га погледамо и да схватимо да је он сила, сила коју је сам Христос даровао Крсту, да буде наше спасење. „Крстом ми смо задобили спасење, у Крст је утиснута Христова љубав, неисказана, неизмерна, јер Он је на Крсту распет због наших сагрешења. До распећа владала је смрт, владао је грех. Смрт је царовала. Христос је на крсту победио смрт. Смрт више нема ту јачину. Жалац је ишчупан. Последице још постоје, ране још постоје, али и њих ћемо исцелити помоћу Часног и Животворног Крста. Свако од нас носи свој Крст. Сам Христос у данашњем Јеванђењу каже – Ко се не одрекне себе и не узме Крст свој, не може поћи за мном. Није рекао Крст мој, него свој. Само Христос је могао да изнесе Крст као Богочовек, такав какав је изнео. А ми имамо свако свој крст, па опет не можемо га носити ни изнети, ако га не прислонимо уз Христов Крст. Он нама даје такву силу.

Сваки човек је немоћан кад мисли да је моћан. Кад мисли да може сам да постигне, сам да победи све недаће. Не може. Немоћан је. Али кад призове у помоћ Бога, онда постаје силан, није више сам, јер је Бог с њим. Сваки минус је ништавило. Христос је дошао и само је једним потезом прекрижио минус и постао је плус. Ништавило је постало живот. Плус је живот, и ми треба да се трудимо за тај живот, живот вечни, дар Божји. У томе може само да нам помогне Часни Крст, нико други, никакви гуруји, никакви источни медитатори, него само Часни Крст. И зато морамо озбиљно да упртимо свој Крст и да га носимо достојанствено. Не можемо се одрећи Крста – он је са нама, да ли га ми вукли или носили, роптали. Свакако он ће нас ударати по ногама и дизати прашину. Зато упртимо га и носимо, јер такве борце само Христос признаје.

Позвао нас је да будемо борци и носиоци крста, јер само преко Крста, гледајући у Крст, можемо да видимо венац трнов, а после венца је васкрсење. То је победа. За нас је то најважније – победа. Смрт је побеђена и живот вечни је са нама, у нама, пред нама, за све векове, и зато се потрудимо, ово је најбољи начин. Велики пост нам је дат да се преумимо, покајемо, и да се држимо чаше, чаше Христове, у којој је наше спасење – лек бесмртности, лек нераспадљивости. И добро сте изабрали, добро је што сте дошли. Ова Литургија за нас је јединствена, јер нисмо сигурни да ћемо на следећој бити. Може Бог да нас призове да дамо одговор, већ данас, већ сутра. И зато користимо сваки тренутак кад чујемо – Литургија ће бити сутра, дајмо све од себе да будемо на њој, да се сједињујемо са живим Богом. Ја бих, с обзиром да је Литургија благодарење, хтео да заблагодарим Богу за данашњи дан, као и за сваки који ми је дао. А верујем да ћете и ви то чинити. Да нам је дао не за уживање, него за узрастање у меру раста Христова. Ја бих да заблагодарим за то Господу, да заблагодарим Свјетјејшем Патријарху што је дао благослов да дођем овде, да заблагодарим на благослову драгог ми владике Кирила и братства овог светог храма, коју су исказали велику љубав, свима вама што гледам лица ваша, а тако гледајући лица ваша, гледам и лице Христово. Другачије не може да буде. Нека сте благословени“, казао је Епископ Алексеј.

Дан раније, у суботу, 22. марта, у свечаној дворани Парохијског дома, одржана је промоција седам књига владике Алексеја. Аутор је на промоцији говорио о околностима у којима су књиге настајале, говорио о људима и догађајима који су на њега оставили снажан утисак, а потом и одговарао на питања заинтересованих вјерника који су испунили салу Парохијског дома.

П.К.

ФОТО: Алексеј Ристић