Видовдан прослављен на Јаворци

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је на Видовдан, у суботу, 15/28. јуна, Свету Литургију у храму Светог Духа на Јаворци, цркви подигнутој у спомен војницима погинулим током Првог свјетског рата.

Епископу Кирилу саслуживали су јереји Мирослав Ћирковић, парох новогорички и Дејан Мандић, парох копарски и ђакон Петар Козакијевић из Љубљане. Појао је Хор храма Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Данас је чудо Божије да нас је Бог сабрао на овој чудесној планини, да на овом дивном мјесту прославимо тај значајни датум за наш народ.

Епископ Кирило је у литургијској бесједи казао да за сваки народ и цивилизацију постоје времена успона и падова, али и да постоје они дани у којима се сабира читав квалитет једног народа, дjела у којима народ изражава своје биће. Подсјетио је присутне на чувену битку у Термопилском кланцу, када је грчки краљ Леонид са врло малом војском изашао пред вишеструко бројнију персијску армију, са намјером да брани слободу, културу и језик свог народа. „То није била тада хришћанска култура, али опет, слобода је универзална и посебна вриједност. Тада је Леонид, знајући да не може да побједи у бици, оставио свом народу завјет да се бори за слободу. Жртва војника у Термопилу одржала је Грчки народ да би се касније ослободио од Персијског ига и наставио развијање своје културе, уживајући у слободи“, рекао је владика. Он је истакао и да слобода сама по себи није увијек вриједност – „Слобода, посебно у нашим савременим цивилизацијским релацијама се често схвата као својевољност. Међутим, слобода и жртва уопште добијају свој прави смисао, иако су оба појма била важна и у дохришћанским цивилизацијама, у хришћанству“.

Епископ Кирило бесједи на Литургији у храму Светог Духа на Јаворци

„То се најбоље огледа у жртви цара Лазара и његових војника на Косову пољу, који су исто тако изашли у много мањем броју него што је било Османлија, Турака. Њихову жртву посебно је опјевао највећи пјесник јужних Словена, Петар II Петровић Његош. Његош тамо каже – ‘Шта Леонид хоће и Сцевола, кад Милош стане на поприште. Ова мишца једнијем ударом престол сруши, а тартар уздрма’. Он Милоша упоређује и са Сцевулом, римским војсковођом који је допустио да му изгори рука на огњу, не хотећи да се преда, да се покори и поклони туђину. Иако је и то догађај из претхришћанског периода, он нам говори о храбрости и борби за слободу. Хришћанска жртва има значење побједе над главним нашим непријатељем, а то је ђаво. Све остале жртве немају ту снагу, ако нијесу сједињене са Христовом жртвом и са Његовим Крстом. То је оно о чему говори апостол Павле – ‘Ја довршавам страдање на свом тијелу за Тијело Господње које је Црква’. У томе је смисао хришћанског страдања, оно довршава страдање Христово у времену. Оно што је Христос већ савршио, ослободио нас од ђавола, смрти, пропадљивости, гријеха, нама се даје Духом Светим“, рекао је владика Кирило.

Епископ је и направио поређење Христа и хришћана са штампарском матрицом и отиском: „Када штампамо књигу, ми у штампарији припремимо матрицу, уз помоћ које штампамо отиске и примјерке књига. Тако је и Христос припремио матрицу, а Дух Свети нам доноси ту матрицу у времену. Међутим, ми нијесмо као папир, већ смо слободне личности које слободно примају ослобођење које је Христос већ извршио. У томе је тајна слободе. Слободу треба користити мудро, штитити је, бранити је. Али не слободу као својевољност, јер својевољност је ропство гријеху, а не слобода“.

„Својом жртвом цар Лазар нам је показао да Царство небеско не смемо да дамо ни за што. Остало све може, међутим, за Царство небеско треба да дамо све, па и свој живот. Цартство небеско је вриједније од нашег земаљског живота и надилази га. Оно није супротстављено нашем земаљском животу, јер, како живимо овдје у овом привременом животу, каже Апостол Павле, тако ћемо живјети и тамо. Ако смо овдје добри људи, немојмо сумњати да ће нас Бог препознати и у Своме Царству као добре људе, који мисле и чине добро свом ближњем“ рекао је епископ.

По завршетку Свете Литургије служен је помен војницима страдалим у Косовској бици, али и у биткама Првог светског рата, а додијељене су и захвалнице за залагање и труд у ширењу позитивних међуљудских односа, вјерске толеранције и разумијевања толминском жупнику Дамијану Бајецу, Силвестру Габершчеку, општини Толмин и Начелнику општине Толмин Алену Черву.

П.К.