Васкршња посланица Српске Православне Цркве
10/04/2026
Вечерње Великог петка и Јутрење Велике Суботе у Загребу
11/04/2026
Васкршња посланица Српске Православне Цркве
10/04/2026
Вечерње Великог петка и Јутрење Велике Суботе у Загребу
11/04/2026

Велика Субота у Загребу

На Велику Суботу, 11. априла, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света архијерејска литургија.

Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење протојереја Зорана Радића, јереја Мајка Жикића и јереја Андреја Иваненка, те ђакона Александра Лукића и Александра Миљановића.

Сабраном народу обратио се епископ Кирило, говорећи о дубоком смислу Велике суботе као дана Христовог пребивања у гробу и силаска у ад.

Подсјетио је да је Господ Исус Христос, пребивајући тијелом у гробу, „својом душом и пуним божанством сишао у ад“, гдје су до Његовог доласка пребивали сви људи, и праведни и неправедни. Како је нагласио, према ријечима литургијских молитви, „није било могуће да Господар живота буде држан у смрти“.

Ослањајући се на светоотачко предање, владика је указао да је смрт „примила тијело, али је срела божанство“, те да није могла задржати Животодавца, који је разрушио њену власт.

Посебно је нагласио да ослобођење из ада не значи аутоматско спасење свих. Зато је, како је нагласио, „важно да у своме животу препознамо и заволимо Спаситеља“, јер се човјек по унутрашњем стању свога срца опредјељује за заједницу са Богом.

Говорећи о духовном животу, упозорио је да се човјек не смије уздати у тјелесно и пролазно, нити у спољашње облике, него у „Духа животворног који све оживљава и свему даје живот“. 

Владика је нагласио и значај покајања, подсјећајући на ријечи Светог апостола Павла „умријети за гријех, а живјети за Христа“, истичући да покајање није пасиван чин, него почетак новог живота у заједници са Господом.

Указао је да богослужење Велике Суботе већ носи у себи радост Васкрсења, те да је у раној Цркви овај дан био вријеме крштења, када су се новокрштени, припремани током поста, на празник Васкрсења Христовог сједињавали са Његовим Тијелом и Крвљу.

Сабрани вјерни народ приступио је Светој тајни причешћа, припремајући се за радосни празник Васкрсења Христовог.