Večernje bogosluženje u Mariboru

U navečerje praznika Svetog, Bogonosnog i Ravnoapostolnog Save, Prvog srpskog Arhiepiskopa i prosvetitelja, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Porfirije načalstvovao je večernjim bogosluženjem u hramu Svetih Kirila i Metodija u Mariboru. Mitropolitu su sasluživali protojerej-stavrofor Tomo Ćirković, paroh u Kopru, protonamesnik Bogoljub Ostojić, paroh u Zagrebu, jerej Aleksandar Obradović, arhijerejski namesnik ljubljanski, jerej Savo Kosojević, paroh u Mariboru, jerej Rade Despotović, paroh u Ljubljani i đakon dr Dragan Radić iz Zagreba.

Za pevnicom su odgovarali sveštenici i đakoni Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.

Večernjem bogosluženju molitveno su prisustvovali gospoda biskupi murskosuboški Monsinjor dr Petar Štumpf, pomoćni ljubljanski Monsinjor dr Franc Šuštar, umirovljeni biskup celjski Monsinjor Stanislav Lipovšek, gospodin Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Republike Srbije, gospodin Marko Nikolić zamenik Sekretara za vere pri Vladi Republike Srbije, gospodin Srđan Rajčević, ministar u Vladi Republike Srpske i gospođa Zorana Vlatković, ambasador Republike Srbije u Republici Sloveniji.

Na kraju večernjeg bogosluženja prisutnima se obratio Mitropolit Porfirije čestitajući svima praznik Svetog Save koga slavimo „stoga što je on jednom za svagda odredio smer i put života, stvaralaštva, misli i čitavog bića srpskoga roda. Sveti Sava je odredio smer koji vodi ka punoći života jer taj put vodi ka Hristu.“ Mitropolit je kazao da je „Sveti Sava je nadahnut Hristom znao da u svakom čoveku postoji dobro, i u svakom čoveku video samo dobro. Zato je boraveći na Svetoj Gori, uzimao najbolje od svih, i od Grka i od Rusa, i od svih koji su se tamo sabirali. To što je uzimao od drugih on je ugrađivao u život svoje ličnosti, ali kasnije i u izgrađivanje svoje autokefalne Crkve“.

Posle bogosluženja usledila je svačana Svetosavska akademija u Slovenačkom narodnom pozorištu u Mariboru, kojom je obeležen veliki jubilej naše pomesne Srpske pravoslavne Crkve, 800 godina njene autokefalnosti i 600 godina od rođenja Kantakuzine Katarine Branković, grofice celjske.