Уторак, 4. јануар 2022.

04/01/2022

Света великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом

Ова славна јунакиња вјере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилијепи се љубављу ка Господу Исусу, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем. Но, изговарајући се на женску болест, она никако не хтје с њим ступити у тјелесне везе. Због тога ју је муж горко мучио затвором и глађу. А још веће муке удари на њу, када дознаде, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима, односи им понуде, служи им, пере им ране, дријеши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију, па путујући морем, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим насљедством тјешити сиромахе, дијелећи им милостињу. Једном је цар Диоклецијан боравио у граду Аквилеји, па нареди, да му доведу исповједника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу света Анастасија. Хрисогону светом би одсјечена глава по царевој заповијести. Тада пострадаше и три сестре, Агапија, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве двије бачене у огањ, а трећа стријелом простријељена. Њихова тијела узе света Анастасија, зави у бијело платно и многим ароматима обложивши, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију, гдје помагаше страдалницима Христовим. Ту је била распозната као хришћанка, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умријети за Христа љубљенога, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтједе се похотљиво коснути тијела свете Анастасије, но ослијепи наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу, света Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године. Извор: Пролог

Дневна читања за уторак, 4. јануар (22. децембар)

Посланица светог апостола Павла Јеврејима (зач 310)

Браћо, бојимо седа неко од вас, док још важи обећање за улазак у починак његов, не помисли да је одоцнио. Јер и нама је јављена радосна вијест као и онима; али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који је чуше не прихватише је са вјером. А ми који повјеровасмо улазимо у починак, као што је рекао: Зато се заклех у гњеву својему да они неће ући у починак мој, мада дјела Божија бијаху завршена од постанка свијета. Јер рече негдје за седми дан овако: И почину Бог у дан седми од свих дјела својих. А овдје опет: Неће ући у починак мој. Па пошто неки имају да уђу у њега, а они којима је најприје јављена радосна вијест не уђоше због непокорности, то опет одреди један дан, "Данас", говорећи преко Давида, послије толикога времена, као што рече: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша. Јер да је њих Исус Навин увео у починак, не би се послије тога говорило о неком другом дану. Према томе, народу Божијем тек предстоји починак. Јер ко је ушао у одмор његов и сам је починуо од дјела својих, као и Бог од својих. Постарајмо се, дакле, да уђемо у тај починак, да не би ко пао по истом примјеру непокорности. Јер је ријеч Божија жива и дјелотворна, оштрија од свакога двосјеклога мача, и продире све до раздиобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намјере и помисли срца. И нема твари сакривене пред њим, него је све обнажено и откривено пред очима Онога коме ћемо одговарати.

Јеванђеље по Луки (Зач 106)

Рече Господ својим ученицима. Пазите, људи ће дигнути на вас руке своје и гониће вас и предавати у синагоге и тамнице: водиће вас пред цареве и намјеснике због имена мојега. А то ће вам се догодити за свједочанство. Ставите, дакле, у срца своја, да не смишљате унапријед како ћете одговарати; Јер ја ћу вам дати рјечитост и мудрост којој се неће моћи супротставити или одговорити сви ваши противници. А предаваће вас и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. И сви ће вас омрзнути због имена мојега. Ни длака с главе ваше неће пропасти. Трпљењем својим спасавајте душе своје.