Свети мученици Тимотије и Мавра, понедјељак, 16. мај
16/05/2022
Света мученица Пелагија Тарсанка, уторак, 17. мај
17/05/2022
Свети мученици Тимотије и Мавра, понедјељак, 16. мај
16/05/2022
Света мученица Пелагија Тарсанка, уторак, 17. мај
17/05/2022

Успостављено пуно јединство са Црквом у Сјеверној Македонији

Свети Архијерејски Сабор засједа у крипти храма Светог Саве

Свети Архијерејски Сабор СПЦ поздравља прихватање канонског статуса најшире могуће аутономије из 1959. године, а дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархија у Сјеверној Македонији назива не само могућим већ и цјелисходним, легитимним и реалним.

 

Првог радног дана засједања, у понедјељак, 16. маја,  Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донио је одлуку да се успостави пуно литургијско и канонско општење Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. У наставку доносимо интегрални текст саопштења.

”Примивши акт Светог Архијерејског Синода ‘Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије’ којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додељен јој 1959. године од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, и изражава наду да ће Српска Православна Црква братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да уследи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса, Свети Архијерејски Сабор је одлучио:

– са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додељен још 1959. године;

– пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење;

– васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју Српске Православне Цркве дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархија у Северној Македонији није само могућ него је и целисходан, легитиман и реалан;

– у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу Српска Православна Црква ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за „реалполитичке”, „геополитичке”, „црквенополитичке“ и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима;

– и, напослетку, Сабор нема намеру да после решавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помесним Православним Црквама”, стоји у одлуци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

 

П.К.