Liturgija i moleban za početak školske godine u Zagrebu
17/09/2018
Praznik Rođenja Presvete Bogorodice u manastiru Lepavina
21/09/2018

Uloga Presvete Bogorodice u Božijem planu spasenja sveta



A kad putovahu i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u kuću svoju. I u nje bješe sestra po imenu Marija, koja sjede kod nogu Isusovih i slušaše besjedu njegovu. A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši mu reče: Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Isus odgovarajući reče joj: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo, A samo je jedno potrebno.Ali je Marija dobri dio izabrala koji joj se neće oduzeti. (Lk. 10,38-42)

A dok on to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reče mu: Blažena utroba koja te je nosila, i grudi koje si dojio! A on reče: Vaistinu, blaženi su oni koji slušaju riječ Božiju i drže je. (Lk. 11, 27-28)

Posmatrajući strukturu liturgijske godine Pravoslavne Crkve uočićemo da su njen početak i kraj obeleženi Bogorodičinim praznicima. Liturgijska godina započinje praznikom Rođenja i završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice. Ova činjenica kod mnogih može izazvati pitanje koja je uloga Bogorodice u Božijem planu spasenja sveta?

Budući da je Hristos Alfa i Omega (Početak i Kraj) liturgijskog života Crkve, te budući da je u ličnosti Hristovoj Bog postao čovekom da bi se približio ljudima i da bi ih spasao vaspostavljajuću njihove veze sa Bogom, bilo bi logično da liturgijska godina započinje i da se okončava nekim praznikom u Hristovu čast. Naprotiv, počasno mesto koje se odaje Presvetoj Bogorodici moglo bi ostaviti utisak da se u njenoj ličnosti vozglavljuje celokupna istorija odnosâ čoveka sa Bogom. Ovakvo razmišljanje se opravdava činjenicom da Novi Zavet svega nekoliko stihova posvećuje opisu ličnosti i dela Presvete Bogorodice, što ima za posledicu da se skoro svakog Bogorodičinog praznika čitaju isti odeljci iz Jevanđelja po Luki (10,38-42 i 11,27-28) koji, barem fenomenološki, imaju vrlo malo veze sa događajem koji se proslavlja.

Pitanje časti koja pripada Presvetoj Bogorodici ponovo je postalo aktuelno u okvirima ekumenskog dijaloga, u kojem Pravoslavna Crkva ima protagonističku ulogu, s obzirom da je svet postao jedno globalno selo, i da je među hrišćanima svih denominacija neophodno međusobno sporazumevanje i saradnja. Zbog toga je Pravoslavna Crkva pozvana da zauzme jasan stav nasuprot protestantskom unižavanju ličnosti Presvete Bogorodice, ali i njegovom precenjivanju od strane rimokatolika koje je usledilo kao reakcija na protestantski stav. Bogoslovski odgovorno zauzimanje stava podrazumeva pojašnjenje načina na koji pristupamo Svetom Pismu. Kao što jasno objavljuje apostol Pavle, hrišćani kao „služitelji Novoga Zaveta“ su se udostojili od Boga da budu služitelji „ne slova Zakona nego Duha Božijega“(2. Kor. 3, 6), data im je, Hristovim posredovanjem, mogućnost drugačijeg, bogonadahnutog, razumevanja Pisma u svetlosti kojeg sadržaj tekstova Staroga Zaveta dobija novo značenje i biblijski tekstovi postaju otvoreni za svako vreme (2. Kor. 3, 12-18). Ova nova mogućnost legalizuje primenu tipološkog tumačenja Biblije od strane mnogih Otaca Crkve. Tako se Sveto Pismo više ne razumeva kao knjiga koja sadrži poučna kazivanja ili istorijske informacije o ličnostima i događajima veoma daleke prošlosti, već kao popis iskustava ondašnje zajednice koja je živela otkrivenje Boga u njenoj istoriji i koja ga je tumačila na autentičan način, kako bi, zbog sebe i zbog sledećih naraštaja, razumela volju Božiju i Njegov plan o svetu. Čitajući dosledno Biblijske priče kao istoriju odnosâ Boga sa čovekom, uverićemo se, možda neočekivano, da, iako se čini da Sveto Pismo posvećuje veoma malo stihova opisu istorijske ličnosti Marijine, lik i uloga Presvete Bogorodice se nenametljivo pojavljuju u pozadini svake epizode u istoriji spasenja.

Od prvoga trenutka kada Bog stvara čoveka, On ga poziva da sarađuje sa Njim. Bog ne stvara čoveka kao neko biće bez volje koje se rukovodi svojim instiktima, već kao slobodno biće, obdareno svim osobinama koje poseduje i sam Bog, a pre svega obdareno mogućnošću izbora da bude sličan Bogu ili da bude sličan životinjama. Upravo je ovo značenje rečenice koju koristi Sveto Pismo kada kaže da je čovek stvoren „po slici i obličju Božijem“(1. Mojs. 1, 26-27). Nažalost, usled niza pogrešnih odluka, umesto da se približi Bogu i da Mu bude sličan, čovek se toliko udaljio od Njega da je i cela njegova istorija došla do bezizlaza. Ipak, Bog nikada nije napustio svoje stvorenje. Od prvog momenta kada je čovek sagrešio, Bog mu daje snagu, najavljujući mu da će jedan potomak žene uništiti zlo i da će ga osloboditi (1. Mojs. 3, 15). Tako je prva žena (Eva), koja je bila simvol narušavanja odnosâ Boga i čoveka, istovremeno postala simvol nade za ponovno uspostavljanje istih odnosâ praslikujući na taj način, od prvih poglavlja Svetoga Pisma, ličnost i ulogu Presvete Bogorodice.

Kako bi doveo čoveka ponovo u svoju blizinu, ne narušavajući pritom njegovu slobodu, Bog osmišljava novi plan za čiju primenu je bilo potrebno da čovek uradi slobodno, bez prinude, ono što nije uradio prvi čovek: da sledi put koji će mu pokazati Bog. Čovek koji je čuo ovaj Božiji poziv bio je, kako u nastavku saopštava Sveto Pismo, Avraam. Bez premišljanja i bez protivljenja je prihvatio da sledi put koji mu je Bog pokazao, stavljajući se u službu Njemu (1. Mojs. 12, 1-5). Isto su učinili i njegov sin i njegov unuk. I oni su bili obični ljudi, sa svojim slabostima, pa čak i sa svojim manama i nedostacima. Uprkos tome i oni su se stavili u službu Božijeg plana. Avraamov unuk Jakov, posvađao se sa svojim bratom i bio je primoran da ode u izgnanstvo. Izgledalo je da Božiji plan propada. Putujući ka Mesopotamiji on je zaspao i u snu ugledao lestvicu koja je povezivala zemlju sa nebom. Na vrhu lestvice stajao je Bog koji ga je uverio da će se Njegov plan ostvariti (1. Moj. 28, 12-17). Ovde se još jednom praslikuje uloga Presvete Bogorodice. Kao i lestvica koju je video Jakov, tako je i Presveta Bogorodica ona koja je ujedinila zemlju sa nebom, prinoseći sebe kako bi Bog sišao među ljude. Međutim, Bog nije želeo spasenje samo nekolicini ljudi, već svima. Tako Njegov plan ulazi u novu fazu. Od Jakova će nastati novi narod koji će preuzeti na sebe da pripremi sve narode zemlje za prihvatanje poruke o spasenju koju će doneti Bog. Međutim, Jakovljevi potomci su postali robovi u Egiptu. Izgledalo je da je Božiji plan o svetu ponovo u opasnosti da ne uspe, ali Bog ponovo interveniše. Pokazuje se Mojsiju u jednoj kupini koja je gorela, a da nije sagorevala, i zapoveda mu da izvede svoj narod iz Egipta (2. Moj. 3, 12-15). Još jedanput, i u ovom kriznom momentu, razaznaje se uloga Presvete Bogorodice. Kao što kupina, iako je primila u sebe Boga u obliku vatre, nije sagorela, nego je postala sredstvo objave spasenja Izrailju, tako je i Presveta Bogorodica primila u sebe Boga i postala sredstvo spasenja celokupnog čovečanstva.

Postoji mnoštvo primera u Svetom Pismu koje bismo mogli navesti, kao što su i svi proroci koji su, svaki put kada se Božiji plan o svetu nalazio u nekakvom kriznom periodu, davali odvažnost i nadu narodu, istovremeno prikazujući slikovito ulogu Presvete Bogorodice. Procvetala palica Aaronova (4. Moj. 17, 8), orošeno runo Gedeonovo (Sud. 6, 36-40), Kovčeg Zaveta kojeg David premešta u Jerusalim (Ps. 131, 8), odar Solomonov (Pp. 3, 7-10), klešta kojima je anđeo držao žar koji je očistio usta proroka Isaije(Is. 6, 6), istočna vrata Jerusalimskog hrama koja je prorok Jezekilj u snu video kako se otvaraju samo jedanput da bi kroz njih prošao Bog (Jez. 44, 2), gora koju je car Navuhodonosor video u snu sa koje se odvaja jedan kamen što je, po tumačenju proroka Danila, označavalo Carstvo Božije (Dan. 2, 34), zlatni svećnjak sa sedam žižaka koji je u viđenju video prorok Zaharija (Zah. 4, 2), i mnogobrojni drugi primeri predstavljaju, saglasno erminevtičkom predanju Crkve, praslike značaja i uloge Presvete Bogorodice u planu Božanske ikonomije spasenja.

Ne bi bilo preuveličavanje ako bismo tvrdili da se iza svakog događaja koji opisuje Sveto Pismo krije lik Presvete Bogorodice. Kada je nastupilo odgovarajuće vreme, Bog je tražio nekog čoveka koji bi, opet slobodno i bez prinude, prihvatio da sarađuje sa Njim. Kada je anđeo preneo Mariji Božiju odluku, ona je spremno prihvatila da postane Njegovo oruđe (Lk. 1, 38). Nije nam teško da shvatimo da bi bez bezuslovne Marijine saradnje ostvarenje Božijeg plana o spasenju sveta bilo nemoguće.

Svaki put kada se hrišćani mole Presvetoj Bogorodici, oni ustvari svoje molitve upućuju samom Bogu. Odajući čast Presvetoj Bogorodici, objavljujemo da prihvatamo Božiji plan o spasenju sveta. Objavljujemo da i mi prihvatamo da budemo Njegovo oruđe, kako bi se svet oslobodio od zla koje ga ugnjetava na bezbroj načina. Svakako da je Bog Onaj koji nas spasava, međutim, prozba „Presveta Bogorodice, spasi nas“ projavljuje našu veru da se spasenje sveta nikada ne može ostvariti bez saradnje ljudi. Zbog toga hrišćani odaju počast Presvetoj Bogorodici. Ona predstavlja doprinos ljudi u Božijem planu o spasenju sveta. Intervencija Boga u istoriji je spasila svet. To, međutim, nije bilo samo na osnovu Božije snage, nego i uz saradnju ljudi koja se ostvarila u ličnosti Marije.

Gore pomenuta objava jasno govori da onaj koji je prihvata nije oslobođen od obaveza. Kao što sam Hristos kaže: „Mati moja i braća moja oni su koji slušaju riječ Božiju i izvršuju je“ (Lk. 8, 21).

Svima se, dakle, daruje blagodatni dar da budu majke Hristove, da se poistovete sa Bogorodicom, da ponovo rode Hrista u svom vremenu i u svom okruženju. Potrebna je samo jedna hrabra odluka, da podražavamo Marijinu spremnost da se predamo na služenje Bogu.

Stavljajući praznik Uspenja Presvete Bogorodice na kraj liturgijske godine, predanje Crkve sve nas podseća na neophodnost saradnje sa Bogom radi spasenja sveta, tako da: „Svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod“ (Fil. 2, 11).

To je cilj svakog ukazivanja časti Bogorodici Mariji. To potvrđuje i sam Hristos kroz Jevanđelsku perikopu koja se čita na bogosluženjima koja se vrše u čast Presvete Bogorodice, a u kojoj se kaže kako Mu je neka žena u svom oduševljenju uzviknula:

„Blažena utroba koja te je nosila, i grudi koje si dojio!

A on reče:

Vaistinu, blaženi su oni koji slušaju riječ Božiju i drže je!“ (Lk. 11, 27-28).



Miltiadis Konstantinu